Просветни гласник

244

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тању у опште с обзиром на значај физичког васпитања, колико је то итадлјански проФесор Физиодогије у Турину АпдеИо Моззо. Као физиолог ои већ ииа самим тии неосиорно велику и јаку компетенцу, да се занима овим питањем. Данас у опште тешко је дати довољно права некоме, да може веровати у сво.ју компетепду при регаавању васпитног проблема све дотле, док он човека не упозна више на биодошкој основици, и фшософијом — која би се више ослањада на науку, а што мање на метаФизичке спекулације. У Европи још увек влада стари метод, и веома се споро васпитни радници приближују модерним напрецима недагогије, која се користи научним ресултатима и експериментима. Америка не ради тако — али се зато у Америци на човека гледа потпуно другаче но код нас. Тће такт§ о!' сШгеп створити грађане — то је Фориула које се придржавају сви друштвени слојеви у Америци; створити људе са физичком и моралном храброшћу и истрајношћу; људе који не падају при првои удару, што га претрпе у животу, и који се брзо поди ?ку после несреће, која на њих. наиђе; људе који умеју да зараде часним радом ма на ком било пољу; који не живе од наслеђа, случајне зараде на неки глуп начин У Америци се човек цени по томе — како се понаша у очајним и тешким нриликама, а слава припада само раденим људима, који се часно боре у борби за опстанак. Слабодушност, плашљивост, беспосдичење, чамотињство и слаботињство сматра Америкаиац као највеће иороке. Васпитачи у Америци дорасли су, да одговоре оваквим назорима о човеку, а васпитна спрема њихова добивена је на сасма други начин, но што се она добија код нас: добија се на биолошком нроучавању човека, у коме ФИДосоФија , Физиологија и експериментална психологија иду руку под руку. Ко се занима васпитним проблемом наћи ће код Мосо-а многе лепе поуке, поуке које треба да постану опште добро свију просветних радника. Дело које овде приказујемо последње је његово дело, које се занима питањем о физнчком и умном васпитању, а пре тога он је издао још два исто тако велике вредности, као што је и ово последње. Та ранија дела су ,0 физичком и умном умору" и дело ,0 физичком васпитању омладине"; сва три су преведена на Фраицуски и друге стране језике, те их може читати и онај, ко.ји не зна језик оригиналних издања. Цело дело, чији смо наслов горе испиеали, нодељено је на осам одељака. Први и други одељак занимају се историјским посматрањем овога питања код старих Грка и Римљана. Мосо је веома верзиран у историји васпитног проблема, а овде у овом делу износи и резултате најновијих историјских и археолошких истраживања на пољу културе ових народа с обзиром на васпитни проблем. Читалац у овим одељцим.а налази многе истине, жалећи што с.у оне одавно заборављене и напуштене. — Трећи одељак, као и четврти, занима се модерним физичким