Просветни гласник

240

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

У излагању овог одељка читадац налази иуно историјских посматрања и иосматрања, која се везују за садашње прилике у Европи и Америци. Живот американске великошколске омладине! Треба се с њиме упозиати. „Демокрација и физичко васиптање" је наслов седмог одељка, који се тачношћу реФлексија, критике и назора утркује са осталим одељцима. У одељку овом је реч о многим питањима, од којих свако за се има свој особити значај. Ту је реч о узроцима опадања физичког васпитања; о утицају хришћансгва на обичаје и навике; о емиграцији сељака у вароши и штете од ове емиграције по здравље; о задатку и цељи физичког васпитања; о бесиосличењу слојева што владају друштвеним животом; о туберкулози; о Шведској и ручном раду у школама; о грешкама модерног васпитања; итд. Реч демокрација за нас није нимало страшна, и одељак који носи њен наслов баш за нас може бити у многоме. поучан, „Модерно васнитање је врло ариетократско, појимајући смисао аристокрације баш онако каква је у Енглеској." „Демократске идеје биће корисне за школе, јер ће људи боље васпитати и своје руке". „Ко хоће вина треба да подреже лозу" — поуке су које се дају лако усвојпти. Већ смо при последњем, осмом одељку који се занима тако значајним питањем „о модерном васпитању жене." Ја сам ово питањо у неколико маха додиривао, не мислећи ни мало да смо за то нотпуно компетентни. Последњи пут сам га додирнуо 1 ) пре појаве овога дела, и смем изјавити да осећам једну особиту сатисФакцију по прочитању овога одељка Мосове књиге, о којој је овде реч. Иитање о васпитању женских код нас као да се сматра још увек као нешто „Да ме ниси дирнуо!" А баш ово питање код нас тражи своје заступнике, своје проповеднике — који би умели копља да ноломе заступајући га. Наше је категоричко веровање да не можемо извести ни једну успешну реФорму нашега друштвенога живота, док се не постарамо да васиитамо жену. Али чисто службена каријера нас толико несретно прожима, да ми као да немамо кад да и о томе мислимо. Сем тога код нас имају значаја само људи од — политике; они су једино носиоци свију знакова народног и званичног обожавања, а остали... они су остали људи који се не морају ни приметити. У погледу васпитања жене може нам Америка послужити као много бољи пример, но што су они за којим слепо, са источњачком лакомошћу тапкамо, и због чега бележимо очигледне неусиехе и у друштву и на дому. У Америци целим друштвеним животом највише влада жена! Жену треба изнова стварати... кад већ не живи у Америци. Београд Д-р Влад. А. Поповић

') Н. Искра 1904. аирил.