Просветни гласник

252

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Лица с вишим педагошким образовањем, која су ноложпла псппт за среско надзорнике, постављају се у другу класу и добијају сва права надзорника те класе. Ако нема кандидата за редовне среске надзориике, министарство може привремепо да постави и ванредпе надзорнике између лида која имају право да се јаве на предвиђени надзорппчки иснит. Ти ванредни надзорниди са средњим образовањем добијају плате 1860 лева на годину, а с вишим образовањем — 2100 лева. * Награде учитељима основ. школа у Бугарској за рад у шкодским градинама — За ревностан рад у у школској башти и ностигнут најбољи успех у мпнулој школ. годшш мипистарсгво просвете наградило је 8 учитеља наградом по 100 лова (I награда), 24 учптеља по 60 лева (II нагр.), 31 учитеља по 40 лева (III нагр.) и 34 наградом ио 30 лева (IV награда). * • Пдата секретарима окружних школских надзорника у Бугарској — У буџегу мипистарства народно иросвете за 1904. год. нредвиђепа је нлата овим секрегарима по 1500 лева на годину. * Бугарска за светску издожбу у Сен-Луи (3(, Цоијз) у Америци И Бугарска учоствује на овој изложби, која је отворена почотком ове годттне. Ради тои» минвстар просвете издао је распис школама да попгљу радово својпх ученика министарству иросвете, и то: гимназије да ношљу по неколпко свезака школских и домаћих вежбања по свима разредпма из математике, бугарског језика, иових језика нтд. из минуло 1902—1903 школске године; женске гимназије, норед тога, још и колекцпје ручних радова; учитељске школе збирке ручипх радова; нижо ги.нназије цртаике и писанке! основне Јпколе по десет свешчица цртања, леиога писања. вежбања из бугарског језика и израђене ручне радове. * Оцењивање утатељскога рада — Ако се мисли иа нравичпост, у најтеже ствари спада оцењивање човочјега рада. Ну код нас, ирп оваком послу, као да сс увек неки други обзири имају па уму, те је оцена скоро свачијега рада сумњиве вредности. Ово нарочито вреди за досадашње оцоњивање рада наших учитеља, о чем сам се уверио и раннје као надзорник иародних школа и н чрочито сада као члан комисије за грађење учитељскога раснореда. Преглодајући оцене појединих учитеља и познајући у истини њихову вредност, просто се човек мора запитати: штаје оцењивачима служило за меру при давању оцена? Истнна, оцењивач свпх учитеља натих није био један, у којем би се случају долазило бар до приближније тачности; али до сада не само да је мера при оцењнвању била различпа код појединих оцењивача, него со та различност огледа и код једнога оцењивача. Свему је, пак, овом узрок: вођење рачуна о свима другим обзирима, а ие о иравом уснеху учитељскога рада. Када се узме на ум да су ове школске године учигељи оцењени према новом Закону о народним школама, да су надзораици, неки за целу а неки за више година, скоро тачно упознали вредност учигељскога рада и да су