Просветни гласник

158

ИРОСВКТНИ ГЛАСНИК

Г.г. д-р В. Бакић, Љуб. М. Нротић и Влад. Д. Стојановић израдили су и Саиету иоднели овај нацрт за стадаи иаставни план за учитељске школе. Савет је у начелу примио овај наставни план (Види табеларки преглед на 160 и 161 страни). IV Ирочитани су реФерати г.г. Момчила Нванића и Владимира Д. Стојановића о књигама: „Нисмени сасгави" за III и IV разред основних. школа од Димитрија Ј. Путниковића, учитеља, који је молио за одобрење да се ове његове књиге могу употребљавати у основнич школама.. РеФерат г. М. Иваннћа гласи: Г,лавном Просветном Савету Јсдан од главних циљева учењу матераега језика јесте вештина: елужити се њим нравилно и нгто се може ленше, и писмено. Као за сваку вештину тако и за ову треба на првом месту извежбаности, а до ове се долази у школи нарочитим вежбањима, које руководи наставш»к по одређеним методичким иравилима. Ирема томе, овде најмање могу номоћи теорије, иисмена унутства и иравила, која би се у облику школске књиге дала у руке ђацима; јер ако ђацн неиају довољно вежбања, руковођених наставниковим унутствима норед свих на цамет научених цравила и угледа у нарочитој књизи, могу опет за то писати неправнлно н ружно. Да дође, дакле, до потребне извежбаности у писменом исказивању мисли, ђаку основне школе требају учигељево упутство и руководство, и то усмено. А како ће то давати учитељ ученицима, поучиће га методичко упутство. Из тога излази, да су за ученике осиовних школа излишни „Писмени Састави," као засебна школска књига. Такве књиге и са истим натнисом сећам се у нашој основној школи још од пре четрдесет година, кад сам учио III разред. Али се добро сећам да је и тада, као што сам уверен да. је и сада, то само једна књига више у ђачкој торби. Не знам да ли сам је једаннут-два отворио по учитељевој наредби, а нећу да кажем, да је нисам баш иикад на доколици отворио и црочитао неко лепо сасгављено нисмоНећу, исто тако, да поричзм да сам од тога добровољнога рада ииао п неке користи. Али не могу казати: колико је још мојих другова то чинило и колико је њих и толико, колико сам ја, имало користи од „Нисмених састава". Позитивно је само ово: да су ђачки родитељи, норед осталих доиста потребних школских књига, међу којима је на првом месту Читанка, давали новац и за ову књигу, као што и сад дају за имењаке њене. Према свему овом, види се мој општи поглед на ове две књижице, које ми је Главни Просвегни Савет дао на цреглед: 1. „Писмени састави за трећи разред осиовне школе израдио Д. Ј. Путниковић учит. Треће издање Издање књижаре В. Валожића у Београду 1902. Цена 30 пара дин." и 2. са исто таквим натнисом, именом иисца, издањем, годипом и ценом, само што на њој стоји, да је „за четврти разред основне школе." А. Прва од ових двеју књижица има пет одељака, и то : I. „На шта треба пазити нри писању" дели се на седаи пододељака: