Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

159

1. „Правилно писање слова", у којем је главна напомена, да са сриским ћирилским словима не треба мешати у писању нека немачка н латинска (а, д, с1, 1. т, п, Б). И ако је ова напомена умесна, опет за то не бих рекао да је потребно истицати је већ у основној школи, где ђаци по закону не уче ни један туђ језик, па ни азбуку готску и латинску. А ако који учепик другим путем, осим редовнога школовања, учи и који туђ језик, те, знајући за његову азбуку, падне у поменуту грешку. онда је ту учитељ, да га од тога одврати и унути на ред. За то, не морају се о том давати и нарочите ноуке свима ђацима основних школа. То исто вреди и за писање коврча и којекаввога излишнога шарања слова, на што се у овом пододељку обраћа лажља: кад учитељ те и остале грешке ове врсте оиази у појединих ђака, треба да их својим опоменама сузбије и у ред доведе. Вииге, нак, у овом пододељку вреди поука, да не треба у писању мешати, и једно место другога ппсати слова: ђ, К, ч, џ. 0 томе имам и сам оцажања као гнмназијски наставник, и мнслим да ту неправилносг, чим се опази, трсба сузбити још у основној школи. То је доиста мана у говору неках, на име, северних крајева српских, те се доста осећа у настави матерњега језика школске деце, нарочито у варошима. Али, како те неправилности немају ни сва школска деца у Србији, ни ова напомена није од општега значаја. 2. пододељак „Разговетно и читко иисање" говори о облику српских писаних слова, о растојању између њих нрп иисању и о маии писања сувише ситних или сувише крупних слова. 3. нододељак казује поуке о „Речима и реченицама" и о писању њихну. Ннје тачно, кад се каже: „Наш говор и писање састављени су нз речи и реченица." А гласови и слова, као најпростији и најосновнији састојци изговорених и написаних речи? — Исто тако не може одржати критике нароч;ито истицање и састављање састава са грешкама, да би се ђаци сачували од писања заједно засебних речи или засебно делова једне речи. 4. иододељак говори: „Кад се пишу велика слова." То, као и оно у пододељку нод 3., прииада грамагичкој поуцп. За 6. задатак, да се у једном кратком саставу са намерним грешкама против правила о иисању великих и малих слова нађу и исправе грешке, вреди оно исто, што сам о том рекао у пододељку пред овпм. 5. пододељак је намењен поуци у писању главнијих знака за читање (.,:?!) са задацима, чија би израда, опет изналажење и исправљање намерно учињених грешака, утврдила ђаке у писању тих зиака. Назив „веће" и „мање" за иросте и сложене реченице не може се одржати. 6. иододељак „Исказивање својих мисли" стилске су иоуке, које се тичу јасности и хоће да сачувају ђаке од сувишности и краткости у употреби речи, за тим даје поуке о распоређености и нриродном току казивања мисли без употребе „неразумљивих" и неумесних туђих речи н нзраза, а тако исто и без простачког „ачења" и неуљудности. 7. пододељак има „Друге наиомене," које се тичу о писаћем материјалу, о почетку и „наслову", о ночетку писања читавог састава и његовнх одсека, алинеја, о скраћивању речи, датуму н потпису. II. одељак говори о преписивању из књига. Међу задацима 15. и 16. су да се нађу преписивачке грешке. III. одељак говори „о исписивању онога шго је на памет научено." IV. је одељак „Иисање мањих и већих реченица." Ту је потанко изложена особита пишчева подела реченица на „мање" и „веће," на „краће" и „дуже,"о чем сам напред казао своје мишљење.