Просветни гласник

174

просвЕтни гласник

јер је добро не уиотребе. Познато је да се и најбоља храна, кад је једнолика временом или доједе или се лошије вари и у тело прима. Такву храну желудац и древа не иробаве, него је несварену и неупотребљену кроз себе нропуштају. Од такве хране има тело врло мало вајде, а понекад и штете. Пошто се дакле ова школска деца преко године хране искључиво хлебом са тако малим изменама, онда је сасвим јасно, да ту храну неће добро ни употребити, па да им неће ни вајдити. Ну овака храна може бити штетна и ио количини која се аоједе. Не имајући ништа уз хлеб, гладна деца гледе да утоле глад само њим. Ко.ја немају довољно, оиа се за цео дан, као што смо видели код неке градске деце, задовољавају и '/ 8 малога хлеба (од 20 дин. пара). Али која имају више, појешће све, а то је често и више него што може њихов желудац и црева да свладају. Г. Батут у својој расправи показује да сеоска деца доносе особито много хлеба и да га обично свег употребе. Ово је у толико шкодљивије, што је он у већини од кукуруза. „Понеко ће се дете, вели Батут, и на н> навикнути и нодносити га, али ће се њим мало користпти, него ће од тога навући на се разне болести у желудцу и цревима". Али нека ова деца имају уз хлеб још и додатке, какве напред видесмо, опет и они заједно са хлебом нису без замерке. Поред тога што су они заједно с хлебом слаба и недовољна храна, махна им је још што то није храна готовљена, није кувана, тоала. У данашњим приликама наших народних школа школска деца не могу ни зими свуда добити топлу храну, него је и онда једу онако хладну и суву. Из искуства се међутим зна, да човек зими осећа баш потребу за топлом храном, и да нам се хладна и некувана јела брзо доједу. Овака хладна и некувана храна може бити и с друге стране опасна. Њоме се, наиме, могу деца врло лако окужити , ако у месту и околини влада каква заразна болест. Дете је, носећи је за цео дан, повлачн по својој торбици или по недрима у која се често маша, па може да пренесе клицу болести на њу, а после с овом да је унесе у организам. Међутим ако се храна готови, кува или нече, онда клице угину, ако их је на храни и било, те постају безопасне за организам. Сем тога оваким справљањем ослабе и неки отрови, којих може бити у храни. Ну ова главна храна наше школске деце ни по своме еаставу не ^одговара нотребама нашега организма. Г. Батут вели: „И ако је хлеб једна од најбољих врста хране биљнога порекла, и ако је он тога ради основа исхрани људскога рода, ипак није такога састава да сам за себе може правилно подмирити све потребе детињег организма". Према свему разматрању махне су садашњем храњењу наше школске деце, која остају по школама: