Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

173

неће учивити иогрешку, ако из ово наведеиих нримера изведе закључак: да је храњење деце по сеоским школама у нас уопште тако. Из свега овога види се, да се велики број ученика наших основних школа по селима храни преко дан из торбице у школи, и да велика веКина ове деце ироводи дане о сухом хлебу, дакле посте и онда кад није пост, а мали део доноси уз хлеб још и какав додатак. Али, н ови додатци, што их има, нису такви да могу како треба нодмирити потребу организма. Оно мало мрса што се доноси уз хлеб непотиуно је и недовољно, јер се састоји махом из белога смока: сира, 1 сира са скорупом, сира са млеком. 0 месу, риби, рацима, јајима и др. скоро нема ни помена. И но количини је овај мрс незнатан јер се креће у тежини између 20 грама (сир) и 300 (сир са скорупом). Посни додатци хлебу још су мршавији. Они се састоје махом из неколико струкова или иераја лука. Врло се ретко нађе код кога уз хлеб још и какво вариво (пасуљ н.пр.) или воће. Из свега, дакле, што је за сад познато о храни деце наших народних школа која се у њима хране, било то по градовима или селима, види се да се она састоји у главноме из хлеба. Кад је тако, онда ће за нас бити довољно да овде размотримо само тај хлеб, па да видимо да ли је он као храна такав да може да подмири све иотребе организма и да сачува здравље наше деце. Хлебу, што га школска деца но градовима купују непосредно са хлебарница, нема се много шта замерити уопште ни са стране грађе од које је ни са стране мешења. Тако у томе градска деца не би имала много да трпе. Али, много горе стоји по селила. Овај је хлеб онакав какав је у опште у нашега народа, т.ј. или је чист кукурузни (проја), или од хељде, чистог јечма и од чисте ражи, или је мешан и то од кукуруза и од других жита, од хељде, овса и др. По начину мешења он је махом пресан, т.ј. неквасан или сладак хлеб. Но кад је реч о каквоћи хлеба, онда је важно и како је он нечен. Но градовима онај „купован" је обично добро печен. Ту би му се можда имало мало замерити. Али је махна, што га деца, кад га купују једу радије скорашњег, јер је сув за њих укуснији такав, него јучерашњи или „бајат". Ну за сеоску децу ни по овом не може бити добар. Ево како га онисује г. Батут са ове стране: „Сељачки је хлеб обично недопечен, гњецав, влажан, тежак, споља умусан, пепелом и угарцима по| дасут, местимице опрљен, потклобучен, испрскао, врскав и др." Према овоме с разлогом вели г. Батут: „да је храна ових ученика већ и нрема обичним појмовима и према скромним захтевима веома неподесна и нерационална. 1 ' Јер, „она се састоји готово искључиво из сухог хлеоа лошије и најлогиије врсте". Али није зло само у томе што та школска деца једу једнно хлео. Још је горе, што она и поред такве хране остају гладна, незасићена,