Просветни гласник

ПАУКЛ Ц НАСТАВА

131

готворан утицај доброга друштва. Ово је утицање потпомогнуто нагоном удруживања који је човеку урођен. Још је већа опасност по васиитање што се ова деца у оваким приликама по градовима често друже и са личностима већим и старијим. Оваке особе могу И1 'ати сооности н мисли и иоступке који надмашају у сваком погледу наивне погрешке школске деце. У оваким придикама вр.зо је моћан чинилац пример. Познато је да се слабији често несвесно угдеда на јачег и то не само у добром него и у рђаном. Пример је врло важан чинилац у васпитању. Човек се васпитава више помоћу примера него иоукама, јер у прииеру имамо очигдедност, а ова производи непосредан јачи утисак, него што га може учинити поука. Поука каже детету шта треба и шта не треба да учини, пример га међутим и неосетно покреће на само дело. С прилером се везује и нријатно осећање, које у толико јаче има утицаја на подражавање, у колико је већа симпатија између онога ко подражава и ко служи за пример. Моћ примера овде је појачана још и тиме што он има и више времена за утицање. Корисне и лепе поуке што их дете добија у школи и добар пример који има пред собом у свом васпитачу и добрим друговима утичу само за оно 4—5 часова, колико се дете бави у школи за време школских часова. Међутим, као што смо видели, већи део времена проводе ова деца ван овога круга, те рђави примери имају и више времена за свој утицај. Кад се има на уму да је ово утицање баш у времену кад су деца најпримчивија и кад сваки утисак реже дубоко у души свој траг, онда се тек може разумети њихов штетан последак. Што се овде усади примером, то се често не може изгладити нити уништити кроз цео иотоњи живот васпитаников. Многе непристојне речи које деца и не разумеју, али их употребљавају, многи поступци који не одговарају узрасту наше школске деце и многа друга неваљалства међу школском децом имају свога извора у овом дружењу. Али не само да је овде ово непосредно дружење са неваљалом нешколском децом. Оваким нриликама је дата школској деци могућносг да се упознају и са делима још већих неваљалаца и са начином како су их они изводили. Неваљалцима су идеали највећи неваљалци. Зато се у друштву њихову причају са одупгевљењем појединд истинити или измишљени доживљаји разних великих лупежа и препредењака. Па, као што је писана нездрава књижевност често кадра да заведе младеж и да је одушеви за разне заблуде и преступе, тако исто и ово усмено приповедање може да одушеви слушаоце за разна дела и да их покрене на нредузећа која човека морају да задиве. Као посдедица овога излази да број младих школованих злочинаца расте » да многе омање крађе и оштете ноказују знатан прираштај младих писмених преступника, и ако се мало њих открије.