Просветни гласник

182

Ето такве су васггатне ирилике у којима. се многа деда наптих основних гакола спремају за живот. * Из свега досадашњег разматрања види се да извесном броју школске деце, која се налазе у побројаним ириликама, прети велика опасност како у погледу здравља тако и у погледу васпитања. Због тога што се она скоро никако не негују, што се рђаво хране и што иису заштићена од утицаја штетних по њихово здравље, и то бапг у доба кад је њихову организму све то најпотребније, она или сасвим пропадају пли стално у своме развићу изостају. А зато што се остављају без потребног правилног васпитања и излажу гатетним васпитним утицајима, она и у погледу васпитном или изостају иди се тако рђаво васпитавају, да се из онога што од њих остаје у животу рекрутују већином чланови недостојни данашњег моралног друштва. Па како да се овоме великом злу стане на пут? Како да се оном великом делу нагаег гаколског подмлатка поправе прилике, па да буде и боље телесно иегован и душом облагорођен? Свакако за сад ће то моћи да се учини само тако, ако у том пођемо трагом других напредних народа, па и ми почнемо оснивати установе, које ће моћи да попуне све оне нобројане недостатке и у неговању и васиитању нагаега подмлатка. Једна од тих установа која би најбоље могла и попунити те недостатке и која би највигае одговарала нагаим приликама јесу ђачка склоништа. И по своме задатку и по својој организацији изгледа као да би ова установа у нас могла пајбоље подмирити све оне потребе у којима оскудева и неговање и васпитање великога дела нашег школског подмлатка. Зато је и у нас учињен већ почетак оснивањем оваке установе. Почетком школске 1902.—3. године основано је у Веограду Друштво за отварање и одржање склоништа за ђаке народних школа у Веограду, и ово је друштво отворило прво Ћачко Склониште. Другатво са овом својом установом ради већ две године са успехом на своме задатку и његов благотворан утицај почиње да дела у свима васпитним правцима и да допуњује све оне недостатке гато их друштвене, породичне, школске и друге прилике у Београду стварају. Али, као што смо напред видели, није овака установа потребна само нашем Београду. Врло велики део нодмлатка наших народних гакола у унутрагањости иалази се у по нечем још у неповољнијим приликама него ови у престоници, те би и за њих овака установа била одиста права благодат.