Просветни гласник

НАУКА Л НАСТАВА

189

пису за то време у својим иородицама онда је дужиоет Склоиишта да она узме на се улогу породице и у томе погдеду. С друге стране наћи ће се деце ко.ја хоће неирестано и о свачем да говоре. Таква деца говоре тек само да сс говори и не размислив о том што хоће да кажу. Ту децу трсба уздржавати од бесмисленог разговора и упућивати их да говоре онда, кад потрсба то изискује и иошго претходно размисле о оном што ће говорити. Иоред ових радова који стоје у непоередној вези са школском наставом долази и ручни рад и рад у врту. Управљачи разних васпитних завода и они који размишљају о васпитању долазе све више до уверења да у наставном ггдану, који служи за образовање разума, иоред осталога треба да дође и вежбање у употреби чула и руке, као доиуна потпуном васпитању. Ово се најбоље може постићи ручним радом. Зато је и Друштво за /јачка склоништа основало и радионицу, у којој ће ученици за време великог школског одмора радити ручни рад. Овом неће битн задатак припремање за какав занат или врсту индустрије, него ће имати просто васпитну важност. Као одељак у ручном раду и женска и мушка деца у Склоништу навикаваће се и упућивати на првом месту да сама себи поправљају, крпе и дотерују евоје одело које носе сваки дан. Од њих се тражи да су чиста и уредна, а и једно г друго треба она сама да одржавају, зато је потребно да се у томе и унућују. И рад у врту унотребљава се више као једно васнитно средство ,него да се деца обуче за стручњаке у том послу. Али и као такав он има велике вредности у васпитању омладине и са стране Физичке и моралне. Зато и њега Склониште уиотребљава као једно згодно васпитно средство. Сви ови радови којн улазс у наставни програм Склоништа иоред тога што дају ученицима извесно нозитивно знање, они се употребљавају у одређено времс и на известаи начлн, тако да се њима развијају још и извесне врлнне, које треба да красе свакога члана једног моралнога друштва. Тако помоћу њих се прво ученици навикавају на рад у онште, те се у њима развија радљивост, марљивост, вредноћа. Дете но природи својој тражи занимање, тражи нреднет на коме ће да употреби своје силе. Ако се оно остави без занпмања и падзора, онда ће наетуиити оно што смо нанред видели. И игра је истина једно средство, којом дете може да задовољи ову своју природну потребу. Ади ма како добро средство оиа бида, опет није рад, те зато и не може развити љубав према раду. Да се пак овџ постпгне, мора се опо за времена с радом упознати. То ће бити, очевидно, најбоље овако радећи под надзором васпитачевим посдове који му најбоље одговарају.