Просветни гласник

192

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Али ова установа не само да неносредно негује и васпитава један део школске деце; њена је важност још и у томе, што она у свима круговима народним буди интересовање нрема рационалнијем неговању и васпитавању подмлатка. И до сад је било у нас установа које су радиле у овом правцу. Тако школа сама, фондови сиротних ученика, родитељски састанци јесу установе које су мање више и носредно утицали на ширење и здравијег неговања и бољега васпитања. Па ипак њихов је утицај био или само једностран или се увек задржавао само у једно.м узаном кругу заинтересованих. Тако се бесумње само може и објаснити њихов релативно мали успех за толико време. Оснивањем пак друштава за ђачка склоништа добијамо још једног новог чиниоца за ширење бољих иогледа и на неговање и васпитање. И по величини и важности свога задатка и ио кругу својих чланова ова ће установа бити кадра не само да непосредно потпомогне један део наше омладине, него и да многу корисну и здраву поуку о неговању и васпитању унесе како у најбогатију кућу, тако и у најсиротнију кућицу, како у писмену градску нородицу, тако и у неписмену сеоску. Треба само видети са колико се интересовања и љубави баве о разним васггитним питањима чланови овога друштва, људи, који иначе могу и неимати порода и којима никад не би падале на ум и таква питања. Па зар није то добит за цео народни иодмладак, кад васпитање и неговање његово постаје ствар општа заједничка, свих нас старијих, а не само њихових родитеља. Колика ли ће тек добит бити по јаван морал и васпитање, кад свн ти чланови постану и саваспитачи, постану номоћници школи у њену васпитну нослу! Али, општине које отварају оваке установе у својим местима и које их лотпомажу добивају и у моралном иогледу. Оне, оваким установама, показују да у њих не влада само пуки материјализам, који их гони само на подизање механа и друга разна предузећа која доносе велике ренте, него да у њиховој средини има и хуманизма и да су оне исго тако свесне и својих моралних дужности према свом подмлатку, лрема својој будућности. Обична је нојава кад се родитељи жртвују за своју децу, јер је то крв њихове крви и тело њихова тела, у њима оаи продужују живот свој и с оне стране гроба; то је најзад и природно, јер то раде и животиње. Али је узвишено, човечански, хришћански је г кад помажемо и ближње своје, децу њихову. А то се најбоље чини овом установом. Ова је установа прави израз човекове љубави према ближњем и кад је једна општина у својој средини створи и одржава, значи да у њој има љубави нрема ближњем, значи да у њој има хришћанског милосрђа, да у њој има љубави према роду — значи да она има будућности. *