Просветни гласник

иаука и настава

199

Витешке игре у нашим народним песмама обично су се измодиле с оружјем, које витез није никада остављао. Игре без оружја махом су биле: бадање камеиа и маља гвозденога; скок, трчање и рвање. Најпотребније оружје које је витез собом носио било је: мач, сабља, конље, стрела, буздохан (буздован), топуз, топузина, шестопер (шестоперац), ханџар, пињад (нож) и наџак од челика. Како су се те јуначке игре играле казују нам мање или више све наше јуначке песие, али као да ће бити најлепша слика тих игара у песми: „Смрт Еаице војводе". Како песма вели „војвода сибињска," Јанко, зове нашега Ђур^а Смедеревца: „Здраво, краљу од Маћедоније! „Златна круно нод небом на земљи, „Јасна звездо на Маћедонији! „Звао бих те да се напијемо, „Немам овде вина ни ракије, „А да сп ме затекао, краљу, „Код Немеша бана Вршачкога, „Може бити да би се напали: .,ЂеИ сам с децом игру заметнуо, „Оди, краљу, да се иоиграмо". Ал' беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо! „За нас није вика ни скакање', „Већ је за нас вино и ракија, „И господство, да господујемо, „Мудра памет да паметујемо; „У мен' има и млађих војвода, „Који би се ради поиграти, „Своме краљу образ осветлати". Ђурађ је знао да ће ова јуначке игре изазвати сидну утакмицу, из које ће се отворити борба на живот и на смрт, па за то одвраћа Каицу да их не отпочиње: „0 Каида, моје чедо драго! „Мој пернати од сунашца штите! „Дико моја свагда на дивану! „Оабљо бритка свагда на мејдану! „А крепости међу војводама! „Пустићу те међ' Мађаре, сиае! „Ал' тако ти улеве од краља! , И тако ти хлеба царевога! „Немој, сине, заметати кавге; „Нас је мало, а много Маџара: „Што нас има? дванаест војвода, „Није шала три стотин' Маџара, „И шездесет деце Каравла-а! Ал' Каица беседио краљу: просветии гласник, II. књ., 2. св., 1904. 14