Просветни гласник

НАУКЛ II ПАСТАВА

207

као резултате неповољних здравствених прилика у којима су одрасли и васпитали се. Тако нам Достојовски приказује Расколникова, који убија слабе жене, мислећи да тиме решава једно велико друштвено питање. Међутим њсгов је злочин проста носледица његова начина живота. Он по део дан ироведе у маленој н ниској соби, те га стога и спопадају чудновате мисли, које би телесни рад у чистом ваздуху развејао и он би дошао к .себи. За вега вели нроста жена служавка из исте куће, да неће добро проћи, јер но део дан лежи и чами у соби „као псето". Велики песниди у исто су време и велики познаваоди људи и наши велики учитељи: они нам ноказују шта су човечански и народни идеали и како за њих треба живети и мрети; они су израз снаге народне; кроз њихова уста говори цео народ ; кроз откуцаје срца њихова чујемо жеље и тежње целога народа. Ако је народ раскомадан, као што је наш, његови песници осећају од тога бол као мати којој су деца отргнута; њихове песме јадикују над судбином њихова народа; у својим песмама они духовно уједињују свој народ, и приправљају га за витешку борбу. И у шта се уздају ти пророци својега народа? Једино у снагу самога народа, јер они ту снагу осећају; они се тврдо надају у његову бољу будућност, и та нада и нас уздиже и не да нам да малакшемо. Чујмо како наш велики иесник, Његуш, кроз уста витеза Мићуновића Вука теши и храбри владику Данила, који је већ сву наду изгубио и очајно узвикује: „Црни дане, а црца судбипо! „0 кукавно Српство угашено..."

„Не владико, ако Бога знадеш! „Каква те је сионала несрећа „Тено кукаш кано кукавица „И топиш се у српске несреће? „Да ли ово светковаље није, „На кому си сабра' Дрногорце, „Да чистимо земљу од некрсти? „И без тога ово нам је слава „На коју се врспи момци купе, „Саособности своје да кушају, „Снагу мшпце, и брзиау ногах; „Стријељањем да се надмашују „И сјечењем у опкладу плећах; ,.Да слушају божју летурђију „И да воде коло око цркве, „Да витеш,твом ирса набрецају. „То је тамјан свети јунацима „То гвоздени срца у момцима! „Тури такве разговоре црне: „Људи трпе, а жене наричу! „Нема посла у плаха главара!