Просветни гласник

208

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

,,'Ги нијеси салохрана глава: „Видиш ово нет стотин' момчади ? Ђ Које чудо снагс и лакопе „У њих данас овђе видијесмо ! „Виђапге ли како стријељају? „Ка се грЕди вјешто изиграше? „Како хитро грабљаху каиице? „Њина сила, то је твоја сила /" Највећега нашега витеза, Милогиа Обилића ево како оиева велики пескик: „0 Милоше, ко ти не завиди; „Ти си жертва благородног чувства, „Војинствени гениј свемогући, „Гром стравични те круне раздраба! „Величасгво витеише ти душе „Надмашује бесмртне подвиге „Дивне Спарте и великог Рима! „Сва витештва њина блистателиа „Твоја горда мишца помрачује. „Шта Леонид оИе и Сцевола „Кад Обилић стане на иоириште ? „Ова мишца једнијем ударом „Престол сруши а Тартар уздрма. „Паде Милош, чудо витезовах, „Жертвом на трон бича свпјетскога ; „Гордо лежи велики војвода, „Под кључевма крви благородне; „Ка мало нр'јед што гордо иђаше ,Страшном мишљу, ирсих надутијех, „Кроз дивјачне тмуше азијатске. „ГугајуК их ватреним очима; „Ка мало пр'јед што гордо иђаше „К светом гробу бесмртног жнвота, „Презирући људско нишгавило".

Како су се непријатељи нашега парода трудили да му убију витешки дух и да му успавају свест о славној прошлости његовој показује говор Мустај Кадије: „Мало људство, што си зас'л,јепило? „Не познајеш чистог раја сласти, „А бориш се с Богом и с људима; „Без надања живиш и умиреш, „Крсту служиш, а Милошем живиш ? „Крст је ријеч једна сухопарна, „Милош баца у несвијест људе „Ал' у ијанство неко ирећерано.