Просветни гласник

15*

НАУКА И НАСТАВА

217

ђ. Оашта историја: 1. *11. Ђиноградовг, УчебникЂ всеобвдеи исторји. 1—3. Изд. б-е, 5-е и 5-е. 186, ■205 и 246 с. Ма. 1900. Ддл мужскихЂ гимнавш. Ц. 60, 90 и 90 к. 2. И. Зноако, Систематическш курсљ древнеи исторГи. За 4 р. гимн. Изд. 5-е. ■Средиихг в г 1> ковђ . За 5. р. гимн. 231 и 268 с. Ц. 1 р. 10 и 1 р. е. Оашта географија: 1. К. СмирповЂ, Учебнан книга геограФШ. Аз1л, Аор., Амер. и Австр. Изд. 37-е. Евроиа. Изд. 36-е. СПБ. 1900. Ц. но 60 к. 106 и 92 с. 2. *К. Турчаковскш, Учебникг начадвнои геограФ1и. КурсЋ I. Первоначалш. свЂдЂшл изг геогр. матем., физич. и иолитич. Изд. 9-е. Ц. 40 к. 86 с. II. Афр., Австрал., Амер. и Аз. Изд. 8-е. Ц. 65 к. 140 с. III. Страни Заи. Лвроаи. Изд. 7-е. Ц. 65 к. 126 с. Шев 'б 1899, 1897, 1897. ж. Природне иауке (ботаника, зоологија и т. д.). 1. М. Раевскгп, Приготовителшни курсЂ ботаники. Составленв но Лшбену. Изд. 11-е. 49 рис. СПБ. 1897. 136 с. Ц. 40 к. 2. II. II. Бородинг, КраткШ учебникв ботанаки. Изд. 4-е. 373 сл. СПБ. 1896. "360 с. Ц. 1 р. 50. з. II. КричагинЂ, Учебнпкг, зоологји ддл среднихг учебннхЂ заведе!пи. КурсЋ ■систематическш. СПВ. 1901. 311 с. Ц. 1 р. 35. 4. М. Варавва, Началмши курсв анатом1и и физшлогш челов^ка и гигЈенн. Изд. 4-е. Ма. 1897. 144 с. Ц. 75 к. 5. Н. Кричагит, УчебникЂ мппералогш и Физнческои геологш длл среднихг учебинхЂ заведенји. Изд. 4-е. 206 рис. СПБ. 1901. 224 с. Ц. 1 р. 25. Па крају другог курса или у току овога, самоук може узети и систематсву граматику, као што је речено. Али, само тако, ако је индуктивно прешао сву потребну граматичку грађу. Иначе, може је слободно оставити и за трећи курс или и сасвим наиослетку, т. ј. после трећег курса. Ваља опет прочитати речено о граматици у првом курсу. Да од иочетка до краја при учоњу граматике и познавања парода много олакгаавају изводи, т. ј. кратак садржај прочитаног и шематички ирегледи, таблице и т. д., не треба нарочито ни напомињати, јер се по себи разуме. Све ово самоук пише брижљиво на лепој н згодној артији, служећи се при том и црвеним мастилом норед •обичног, кад ваља што нарочито истаћи, н. п. акценат, наставке, крунне одељке и т. д. Ово помаже и памћењу. Према томе цео други курс мора имати исто онако плана и системе, као и први. Отуд самоук све ове уиуте еаља често да ирочитава и нек се никако не нада да Ке их ири ирвом читању одмах иотиуно разумети и уиамтити. III Најзад, по свршетку другог, долази треКи самоуков курс учења руског језика. Ако је радио по овим унутима, онда ће он сад бити у стању читати сваку руску књигу и лако и с разумевањем. Па инак, било би погрешно ту застати, а оно, што има још нроучпти, да остави пустом случају. То би значило завршити грађеае куће без крова. Трећи је курс, дакле, нонзбежна доиуна првог н другог. Шта је циљ иоследњег курса?