Просветни гласник

218

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

Само један и врло прост. Самоук ваља све време на трећем курсу да. посвети искључиво познавању руског народа у садашњости и прошлости. И први и други курс пружио је самоуку много штошта о томе, али то је тек најосновније и што је главно, то никако не представља заокругљено знање, него само низ одломака. Ваља, дакле, започето завршити. Ваља одломке прво умножитп и проширити, а потом покупити и сложити их у систему. Други је курс допуна ц проширење нрвог, а трећи је то исто за оба прва. Образован Рус упознао се са својим народом не само из обичног саобраћаја и не само из таквих читанака, као што су оне за први и други курс, него и учењем у школи и читањем код куће разних књига из руске историје, географијо и т. д. Самоук, пошто је далеко од Русије, потребно је, да научи прво, све оно, што образован Рус нау 7 чи из обичног друштвеног саобраћаја и жпвећи на руском земљшпту и друге, све оно, што он научи у школи и читањем за време и после оне периоде, кад се употребљавају препоручене читанке. На овоме морамо се нарочито зауставити, иначе нас самоук може погрепгноразумети. Циљ таквог проучавања не састо.ји се у томе, да самоук научно и дубоко уђе у руску историју и руску географију, у руске економске, Финанциске, политичке, сталешке, чиновничке н т. д. прилике, или краће, да проучи из. извора п оригинала руску садашњу и некадашњу културу, служећи се при том схрого научним делима и научном методом. То би било погрешно. То би било много и много више, но што тражи разумевање руског језика. Шта. више и сам наставник руског језика све ово не потребује у тој мери. То би било већ стручно знање, а овде се тражи само онолико, колико то иде у опште образовање, потребно свнма редом, без обзира на струку. Значи, самоук и ученик уопште, ваља само толико да познаје руски народ, колико и сваки образован н необразован Рус, који је прошао кроз гаколу и кроза живот. Или још јасније, он треба да познаје руски народ онолико и онако, колико и како познаје српски народ. Он о Косовском боју и првом или последњем рату за ослобођење, о Краљевићу Марку или Душану Силном, о српским рекама и морима, брдима и варошима, о српскнм политичким и културним приликама уопште не зна све ни дубоко ни научно. Често нонешто састоји се просто у знању имена и разликовању те ствари од друге. Нек огледа само, да иокупи на гомилу све представе, које има у свести о поменутим лицима, местима и т. д., па ће видети ово, што је речено. Велику количину неког познавања српског народа стекао је самоук прво простим бављењем у српској школи, друго школском наставом и треће читањем разних научних, популарних и белетристичких књига и новина. То исто сад треба учинити и с руским народом. Пошто је ученик далеко од Русије, то онда, наравно, све то познанство мора задобити које у школи при учењу руског језика, које читањем руских и других књига о руском народу. Самоук пак све то има постићи само читањем нарочитих дела. Које су то квиге? Очевидно оне исте, које је и сваки Рус прочитао за време шко-