Просветни гласник

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

те историје. Пре, но што бисмо хтели проучити постанак и значење народних умотворина, ваља нам се упознати са самим причама, песмама и т. д. Исто тако, пре, но што бисмо проучили сисематску историју Русије, ваља нам се упознати с појединим лицима и догађајима. Тако је исто и с историјом руске књижевности. Све дотле, докле се не упознамо с поједнним књижевним производима и биограФијама разних писаца, дотле не можемо читати ни систематску такву историју. Јер, исторнја руског народа, геограФија Русије, историја руске књижевности и т. д. представљају само заокругљеност, систему, преглед појединих Факата, које прво морамо добро знати, да бисмо разумели ону везу измеђ њпх, која чини целину. И још нешго. Пре, но што пређемо на систематсину иеторију руске књижевности, ваља- нам се упознати не само с појединим књижевним лроиЕ ,водима и биограФијама разних писаца, него нам ваља прећи и на теорпју руске књижевности. Тек иошто смо све то учинили, тек онда можемо прећи на читање дела, која износе целокупан иреглед историје руске књижевности. Али и ту треба неке поступности. Прво читамо краће такве списе, а потом дуже и оппшрније. Према томе, читање ради познанства с руском књижевношћу има две периоде — време приправљања и време удубљивања или нижа и виша периода. У лрвој ученик рускога језика уцознаје се с појединим руским писцима и с њиховим сасвим кратким биограФиј ама. Затим чита и теорију руске књижевности, како би се упознао с најважнијим одатле. У другој периоди, чита сиетематску историју руске књижевности, потом се нарочито упознаје с новијом том литературом, с опширним критичким долима о појединим писцима, о правцима у књиж.евности, о јунацима. и јунакињама из разних романа и драма, као и с духом времена разних година. Ирва иериода самоукова читапа књижевно-историских дела. Понајзгодније је лочети с великии збиркама одломака из појединпх руских писаца. То је зато, што то пружа цоглед у књижевне производе свих врелена. Затим и зате, што се ученик има упознати ошпирно с делима појединих писаца само новије руске књижевности п од ових узима опет само најзнатније. Отуда су такве збирке неоцходне сваком ученику пре, но што пређе на читање иојединих писаца, који цосао оне такође потломажу. Читанке за оба курса садрже то исто, што и те збирке, али само у малом броју и понајвише само из најновије књижевности, док одломака из књижевних производа старог и најстаријег доба сасвим и нема, јер су и по језиву већ нсзгодни за читаначке чланке. Препоручују се ове читанке уз историју руске књижевности , како се нонајтачније могу назвати за разлику од непосредно језиковних прва два курса: 1.* И. Буслаевг, Русска хрестоматал Памнтники древие-русскои литературн. Изд. 3-е. Ма. 1881. 8-а 446 с. Д. I р. 75. — Понајвише историски сиомеиици. Пуно историских, језиковних и књижевних бележака, речник непознатих речи.