Просветни гласник

ИАУВА И НАОТАВА

359

2. *А. Галаховг, Русскал хрестотатл. Изд. 26-е. 1—2. СПБ , Думново, 1901. В. 8-а 408 и 592 с. у два ступда. Ц. све I р. 90. — Новија руска књижевност. Пуно бележака уз текст. Понешто и из иностраних писада. Уместо овога, ученик може узети и *3. књ. наведене читанке за други курс од Мартмновског (ц. 1 р. 25). 3. К. А. Оленинг, Русск1е писатели вт> портретахг. бЈ01'раФ1ахт> и образдахљ. 1—4. СПБ. Ц. 5 р. — Врло велико, ново дедо. Све писци 19. века. Одлични иортрети. Примери из писада. ДоЗар увод у новију и нову руску књижевност. Као доиуна горњим читанкама јесу кратке биографмје руских иисаца новијег врсмена: 1. *В. ОстрогорскШ, Дваддатв бтграФш образдовшхЂ русскихг. писателеи. С ђ дортр. Ц. 50 к. Изд. 7-е. СПБ,, ЦавленковЂ, 1902. 12-а 176 с. — Добра израда иортрета и књиге уопште. Од с. 1—12: О тоие, шга је то књижевно дело и кога зову угледшш писдем. Ово су писди: Ломонсов, Фонвизин, Державин, Крилов, Пудгкин, Љермонтов, Гончаров и т. д. Најосновиије. 2. К. Козгминг и В. Локровскгп, БЈограФш и характеристгши отечественнихЂ образдовнхЂ писателеи. Длн городскихЂ учителеи и учителвскихЂ семинарш. Пзд 4-е. Ма., НаумовЂ, 1895. М. 8-а 103 с. — Свега П пиеаца. Као горње. После овога, ири крају ове црве нериоде ученик ваља да прочита најважнија дела руских иисаца новијега времена. Које поииенце ваља да узме. впдеће из чиганака уз руску исгорију књижевности и горњих биограФија. Скуиљени сииси нових и новијих иисаца, могу се добити у јеФтиннм и скуиим издањима код М. О. ВолЂфг и А. Суворина, Петроград. Сиисак се може наћи у Суворина, Русскгп календарЂ 1904, С. XIX—-СШ и у његовим катадозима, као и у каталозима оног првог. Изаорана дела неких руских иисаца за младеж издади су редакција ОбрпзованГе (Моховад 33, Петроград) и иетроградска оиштинска уавава (издан/л сиб. городскш думи\ СПБ. 1902. и д.; избор из писаца, с лепин сликаиа, портретила и т. д. по врло умереној цени). Поједина дела новијих, старијих и старих руских иисаца налазе се скоро у свима колекцпјама, нарочиго у двема школским (Русскал класснап библготека Глазунова и Достуинаи библготека Глазунова, СПБ. Невски 27; видети мало даље месго, где се оишарно говорн о свпма руским кодекцијама) Много библиографских иодатака о томе наћи ће читалац у русвим библиограФским сиисима, воје ћемо посде поменути. Овде се наводе само басне од Крилова и још четири дела, која могу олакшати улазак у књижевно-критичку књижевносг друге самоукове периоде чнгања русвих књижевно-историских дела: 1. М. Бубликовг. КрнловЂ. Вкћ его Засни ч подробнни разборБ ихђ : обЂпснеше трудннхЂ словђ , внраженш и оборото†р^чи, планн басенв, основнан мнслв каждон и нсторико-библ1ограФичвск1н прим4чан1л. Ц. 60 к. СПБ. 1902. В. 8-а 174 с. — У уводу (I—XVIII) животопис и књижевнп рад Крилова. Белешке, објашњења, диспозиције и т. д. прештампанн су у засебну књижицу: * Вубликовг, Саутникг басенг Крмлова. (СПБ. 1902. В. 8-а 86 с. д. 30 к.) тако, да читалац може набавити само то и врло корисно употребити и на првом и другом курсу уз дредоручене читанке.