Просветни гласник

НАУКД И НАСТАВА

367

они, који не знају ни један туђ језик. Зато ћемо се сад нарочито задржати око тога. Ово такође неће бити бескорисно и непоучно и за самоука. То ће му расветлити понешто, што смо досад већ истакли, али само нузгред и укратко. Код Хвитнија, Макса Милера и свнх редом представника науке о језику, свак може читати, како човек учи језик делог свог века. То је знање, другим речима, увек само релативно. Ми кажемо за дете, да зна свој језик и ако се то знање састоји у двеста-триста речи. Ове ће ци®ре то још боље нредставити. Поменути Милер избројао је речи разних писаца и појединих људи. Енглески језик имаће на сто хиљада речи, али у Енглеској образован човек не употребљава више од три до четири хиљаде речи. Све речи, које улазе у дневне новине и дневне списе, не износе више од шест хиљада речи. У Старом Завету имају 3642 речи (енглески). Велики говорницп достижу до 10.000. Милтон има 8.000, а Шекспир, најбогатији енглески писац, 15.000 речи. Јегипћански јероглифи показују, да су њихови мудраци знали једва 900 речи. Откуда је то? То је, очевидно, само отуд, као што смо негде већ рекли, што се знање језика не састојн само у речима, него и у стварима нли, тачније, у представама о стварима. Штотод је ко образованији, штогод ко зна више ствари знаће и више речи, и обрнуто, што мање ствари, мање и речи. У сваком културном језику, исто тако, имају више речи него ли у некултурном или мање културном. То је зато, што културни народ зна више ствари, него ли некултурни или маље културан. Све речи једног језика, отуд, нико не зна и не може знати. Да је Шекспир поред онога, што је већ знао, био познат и са свима наукама, или уметностима, занатима и т. д., онда би знао кудикамо више од 16.000 речи, јер би знао и више ствари, но што је знао. Све речи једног језика, дакле, употребљава целокупна нација, а сваки из ње онолико, колико зна ствари. Да неко научи руски, онда мора знати, очевидно, нрво онолико речи, колико је потребно, да може рећи и разумети све што хоће о свима стварима, које зна и друго, оних речи, које представљају оно, што смо скупили у појам познавања руског народа. Или, друкчије, количина тога знања управља се према количини општег и стручног образовања, као и према знању друштвених Форама за саобраћај с људма и према познанству с дотичним туђим народом. Према томе, колико коме треба времена, да научи неки језик, не може нико ни ириближно рећн. Исто тако, не може се никако одредити и колико ће коме требати времена, да савлада оно у језику, што се сводп на просто памћење. То зависи прво од памћења, а после од тога, колико и како ко може разумети и схватити оно, што учи, као и од начина како учи. Пошто је, дакле, памћење, разумевање и схватање код разних људи и шта више код једних истих у разним годинама врло различито, то се онда не може ни с те стране рећи, за колико се може научити руски. Једно се просветни гдасник , II. књ„ 3. св., 1904. 25