Просветни гласник

368

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

може рећи тачно. То је, да је за сваког Оловенпна кудикамо лакше п брже научити руски, пего ли енглески, немачки, Француски, или тако какав несловенски језик. Ово је само зато, што се она ствар памћењеи код учења језика јако олакшава сличношћу војединих речи. Самоук, дакле, нек ради но наведеним упутима, не гГптајући, кад ће научити руски. Обично они, које то питање непрестано мори, никад не пауче нн један језик. Штогод лакше узради самоук, све ће темељније изучити руски. Он треба сваки дан помало да ради. Погрзшно је, ко мисли, да се некп језик може научити на јуриш и за два-трн месеца. Ми нисмо пи српски тако на јуриш и брзо научили, него све помало и учење ће трајати код сваког доклегод је жив. И онај, ко се задоцнио, т. ј. ко отиочне учити руски онда, кадјевећ прешао прву младост, и он не сме хитати, а најмањејош жалити, што није ире почео. Кадгод се ночне, није доцкан. Многи почну с успехом учити туђе језике н у четрдесетим и доцнијим годинама. Да бисмо олакшали изучавање руског језика онима, који су непријатељи граматици и вежбањима, то Аемо овде изнети и аростију методу за еамоучко учење руског језика. Морамо само одмах рећи, да се уз граматику п вежбања ипак понајлакше учи сваки језик. Ми ћемо само све то сад мало упроститр за поменута лица. Самоук, дакле, може и овако радити. Нек узме све или што више читанака, препоручених за први и други курс и затим нек узме што више књига, препоручених за трећи курс и нек све то ревносно чита, не узимајући ни граматику, ни вежбања, за. цело време. Уместо да се вежба у граматици или стилистици, у усменом и писменом изражавању мисли, нек узме само преписивање и гласно читање и то само понеколико мннута дневно. Цело време, дакле, нека употребљава еамо на читање. При том нека пази, као и тамо, да разуме смиеао, сваку %>еч и сваку реченицу. Непознате речи нека тражи у речнику, а при том нека пази на акценат, на ортографију и нека чини мала граматичка и стилистичка аосматрања. Овако нека непрестано ради за време сва три курса и, ово је главно, док се штогод је могуће више ннје задржао на сваком, нек не иде даље. По свршетку сва три курса прелази на граматику и стилистику или тачније, иредузима сва она вежбања, која смо описали у првом курсу. Сад ће већ толико знати руски, да ће све то моћи лако и брзо свршити. Кад и с тиме буде готов, онда ће, нарочито још ако је ревносно тражио прилпке за вежбање у говорењу, моћи разумети сваку руску књигу и тада ће тек нрећи на слободну лектиру, о чем ћемо већ рећи такође најпотребније. Из овога излази, да се простим читањем може научити руски само тако, ако се не чита машта, него с планом и системом и кад се читање заврши граматиком и стилистиком. Другим речима, ова улрошћена метода у суштини је иста, као и описана, само што је тамо лектира проткана од почетка до краја граматиком и стилистиком, док је овде томе одређено место на завршетку сва три курса. —