Просветни гласник

НАУКА Н НАСТАВА

369

ТСако за време сва три курса по описаном нлп овом просгијем начинт, тако и за време слободне лектире, самоуку и сваком другом, може особито олашпати избор потребних књига добар библиографски аиарат. Досад још нема у Руса праве, научне библиограФије целокупне руске књижевности. Али, библиографских списа за све врсте књижевних производа свих времена, имају одавно и врло много. Код свих књига, које смо навелп раније, ми смо увек истицали, имају ли и каквпх библиографских података. Савремене податке ваља тражити у библиографским листовима. Познанство с великом библиографском књижевношћу, т. ј. таквом. која има за предмет библиограФију општу и поједине струке, може се понајбоље наћи у овим делима: а) Мезгерг, Русскал словесностЂ 1—2, где је наведено пуно библиогроФских дела (потпун наслов ниже) и б) наведени днциклоиедическги словар^ Брокгиуза и Ефрона, томг Ш-п, с. 709—785. (само руска с. 720 — 769.). Овамо су ушли ови одељци: Библиографија словенско-руска (гражданскоп печати); БиблиограФија за сва поља знања; Спискови и каталози; Речници писаца; БиблиограФски журнали; БиблиограФија периодичке књижевпости; Преглед. Овде се наводе само најнеопходнији библиографски сниси и то : а) библиографија руског језика (граматике, речници, теорија и историја руске књижевиости, правопис, састав, читанке и т. д.); б) библиографија омладинске и народне књижевности и в) библиографија нпижевности за самообразоване, како се каже у Русији за књнге из свих струка, које су згодне за проширење општег образовања и за улазак у поједине науке; г) библиографија школских књига ; д) библиографија географије и историје Русије; ђ) библиографија уметничке књижевности; е) оишта библиографија и ж) биб.лиографија журнала. Павле Ј. Мајзнер. (Свршиће се)

ПРИЛОГ ГРАЂИ ЗА ФЛОРЈГ БРИОФИТА У СРБИЈИ.

Благодарећи скупљачком раду пок. Вг. Ј. ПанчиКа и Срете 11еливановиИа, чије су збирке одређивали бриолози Хамие, Лудвиг и Лимирихт, и радовима г. г. Миливоја СимиЛа, Живојина ЈуришиКа, Сиире ДимитријсеиАа, Франца Матушека и мојим, наше су бриоФИте у односу према осталим криптогамскпм групама, изузев васкуларне криптогаме, прилично испитане, ма да се и на овом ггољу има радити још доста. Еолико се на њему има још радити, најбоље се може видети кад се изнесу бројни односи између постигнутих резултата и онога што се вероватно, може постићи. Број свих до сада познатих маховина код нас, заједно са изнесеним у овом прилогу, износи 230 врста и 16 варијетета, 25*