Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 387

може утврдити између стручне школе и Факултета? Та и једни и други спрезхају за одређене каријере, за које се тражи неко научно знање. Ево, ако се не варам, разлике, која је неоспорно релативна. Стручна школа задовољава се тиме, што своје питомце задахњује сасвим готовим знањем, а Факултет их уводи у науку, која даје ова знања; он им показује процесе и методе као и ресултате; он их чини подобним не само да приме но и да производе знање, које ће им бити потребно у практичном позиву; он им, на послетку, даје високо разумевање Факата, којима их учи, показујући сем примене, која ће се моћи с њима учинити, и место, које они заузимају у заједници ствари. У овом последњем погледу ко не види одмах и корист, коју имамо отуда, што спајамо више Факултета у један университет. Ја не могу, доиста, да се убедим, да је университет, као што се скоро обично мисли, иптегзИаз ИИегагпт, лабораторија опште науке, где би биле застуиљене све поједине и то у тачној сразмери њихове важности. Ни један садашњи университет не одговара овој деФиницији. У Немачкој, на нример, у Скандинавској, Швајцарској, Аустрији, Италији, сви имају медицински и нравни Факултет, ко1'и земљи дају лекаре, судије и адвокате, а у философсвом су Факултету филолошки , математички и природњачки одсек, где се образују ироФесори, одсек за политичке науке, где се спремају администратори и државници. Ни један Факултет не даје кимбриском или литавском језику исто место као латинском, и ако су и ови језици са чисто научног гледишта исто тако важни као и латински. Нигде се од анатомије човека и од земаљског грађанског права не ствара прост пододељак опште анатомије и опшге теорије грађанског права. Не, оно што университет може боље дати но одвојени Факултети. није садашњи поглед на целу науку људску ни на науку одвојену од сваке прпмене; то је појам, идеја о општој науци, од које су барем главни делови ту заступљени, што се виде додирне тачке између сваке ноједине науке и њених суседа и однос између сваке примењене и чистих наука, од којих су оне зависне. Али, понављам, на университетима као и на одвојеним Факултетима увек ће бити само мали број катедара за науке које се уче тек ради њих самих, без напред одређене примене. Огромној већини предавања биће предмет оне науке, чије знање служи за вршење неке дужности и за неке уметности; другим речима, нримењене науке. Општа наука, чиста наука има места и на самом универснтету тек као крајња мета, као општи идеал, као принцип регулатор, који влада над свим, нрониче све и показује свему своју племенитост и своју величину. Разуме се, што је тако. То ишту погодбе за модерни живот. Ми немамо ни лаког начина живота, ни робова, те да нам је доцуштено, да се кскључиво одамо на посматрање и испитивање истине. Највећи и најбогатији народи не би могли дати потребан контингенат ученика за такве наставне заводе, који не би нпчем водили, као што се то вели, у којима би се давала само наука ради науке. Јер и у најбогатијим земљама увек ће тек у