Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

389

исто за дуго иосле укинућа средње класичне наставе биће научннк-ц који ће сиецијално изучавати старину; биће јелиниста и латиниста, као што данас има египтолога, асириолога, синолога и американиста. Али овај особити скуп студија о којима говоримо, класична Филологија, како је данас састављена, неће имати више разлога, па је неће ни бити. Да ли ће овај нестанак млологије бити велика несрећа? Не, са гледшнта чисте науке. Без сумње ћо необично ослабити изванредно заузимање, које се данас указује овим студијама. Али у колико је потребно познавати грчкоримски свет, да се разуме развој људскога рода, у колико се исторпја Грка и Римљана тиче опагге истори.је, увек ће бити научника, који ће је исиитивати. Наука неће бити без своје задаће, ако Филологија буде пропала. Зар неће при том човечанство изгубити с другога ког гледишта? Зар не би тиме била погођена и цивилизација, опште образовање, па и сама практика научнога истраживања? То је сасвим друго питање, које ми немамо да решавамо овде. Али ако бн се у том погледу што год умањило, у што ја морам да верујем, све док не бих имао противних доказа, то не би било толико због нестајања Филологије, колико због занемарења. класичних студија у средњој настави. Право и медицина, ФилосоФија и историја, Фирнка и хемија^ не би можда трпели због тога, што би нека предавања била избачена из философског Факултета, већ с тога, што младићи који долазе из гимнасије не би више били онако исто спремни за више студије. Али, понављам, ово се иитање нас не тиче. Факат је, да је још данас наша средња настава, барем она што спрема ученике за Факултете, добрим делом, смем рећи бољи делом, основана на класичним студијама, уз пркос свему што је морала поднети и од непријатеља и он неких својих пријатеља. Од овога Факта, био он добар или рђав, полазимо ми. Докле год стоји тај Факат, спремаће се проФесори, да буду подобни за ову наставу; биће корисно, да се наше студије одрже у Факултетима.

На први поглед може се чинити, да за добро предавање грчког и латинског, за добро објашњење текстова треба само добро разумевати оба. стара језика, изучавати писце што се читају у школи, вежбати се у објашњавању, као што се то чини у школи. Другим речима, могло би се мислити, да виша настава није ништа друго до продужена, попуњена, усавршена средња настава. И доиста, за дуго су је тако и разумевали. Ну ја велим, да је то погрешка, ма како даг-је-ћисш. ауторихех, којему . дроживуретил, јер морам у I" 7- с ћ јјк том да влдвм гГогрешку. Да се добро дредаје у школи, није довољно само знати оно што треба предавати, нити знати више. Треба још знати боље, а често знати и друго гато. Знати боље значи не само научити него и изнаћи; или барем знатн изнаћи, јер је изнађен већи део онога, чему се деца у школи могу учпти: