Просветни гласник

390

ПРОСВЕТНИ глдсник

знати^- где ваља црпсти поуздана упуства; знати уверити се о њима, ма како да им писац заслужује поверења; знати за себе створити мишљење о спорним предметима; знати осветлити оне тачке, што још нису осветљене, знати оценити књиге, што ће се дати у руке ученицима; знати, једном речју, бити свој властити учитељ пре но што се буде учитељ нашој деци. Знати друго нешто значи, на пример, знати читати рукописе, не толико ради тога, да би се могло неко место добро прочитати, за што се неће имати тако често прилике, већ да би се умео изабрати добар начин читања међу варијантама у рукописима, који су већ прочитани, или да би се он погодио по траговила, које буде оставио. То значи знати читати натписе, мање ради тога, да би се у прилици могли нови публиковати, колико зато, да се буде у стању из већ готових извадити драгоцена објашњења, која они дају класичним текстовима. То значи познавати стара уметничка дела не само због тога, да на њпла пратимо развитак идеја и веровања, од којих отпечатак налазимо с друге стране у писаним сноменицима, и да на њшма посматрамо сготинама појединости у обичајима и приватном животу, што помажу да се објасне текстовн, већ нарочито с тога, да, тако рећи, својим очима видимо п да боље разумемо живот старих народа са једне од најзнатнијих страна његових. То зпачи познавати целу грчку и римску књижевност, прочитати и кад кад до најлањих ситница проучити писце којих неће никад бити у гимнаеиском програму, па чак и оне, који, да су наши савременици, не би заслуживали да се на њих обрати ни пажња, али који се ипак не смеју занемарити, јер у старим књижевностима, које су данас све у Фрагментима, и најмањп делић може да послужи за реконструкцију целине. И ако студије о старини што се врше у Факултету не треба да буду просто продужење студија из гимнасије аити да служе само на њихово попуњавање и усавршивање, ипак се не може избећи, да једне показују утицај других, јер су једне створене ради других. Да би се рекло, како треба да се образује гимнаеиски проФесор, ваља знати шта је гимнаЈСија. Средњој (секундарној}. класичној настави могу се одредити три дужности, које се не искључују, али се ипак треба чувати да се не побркају. Прва би била да ствара честите људе, као што се говорило у старо време; да образује дух и укус у младежи, која би чинила изабрани интелектуални део народу и која би сачувала традиције углађеног и просвећеног друштва. Друга би дужност била у том, да младиће што желе да се лате каког одређеног позива учини подобним, да се могу с успехом одати на специјалне студије, које тому воде. Трећој би, на послетку, била сврха, да директно спрема питомце за каријере и да их унапред снабде свима знањима што ће им једнога дана бити потребна у практичном животу. Први тип наставе јесте тип прошлости, прошлости за коју би многи хтели да барем привидно траје, али која ,се неће повратити. Трећи је тии будућности, ако треба веровати толиким пророцима, који је наговешћују. Други се тип мени чини подеснпм за садашњост и он ће, ја смем уз нркос свему да се надам, на послетку овла-