Просветни гласник

396 прооветни гласник о С / • *ђ'" Зар /они, који су умели давати оваку наставу, иеји —ге- оснива на разумном изучавању песника, не могу већ назвати Филолоздма ? Ајшстотел и његова школа учинили су науке у/опште систематитаијима, техничкијима, ако је допуштено, да се тако изразимо; а одмах иосле њега догађаји упутише истим правдем студије, о којима говорисмо. Грчка цивилизација и грчки језик беху се рздририли по целом источном делу Средоземнога Мора; грчки геније узео'на се, да асимилује стотину народа, од којих је;већина из раније већ била цивилизована. Египатски, сириски и пергамски краљеви, који су сви тврдили да владају над Грцима, нису морали имати ништа друго на срцу, да би остварили ову жељу, него да међу својим поданицима рашире грчку писменост и грчке уметности, које су чиниле славу народу, где су постале. Слободно је мислити, да ово старање стоји у вези са стварањем^вђликих светлих центара, му&еја и других сличних института, у којима су биле огромне библиотеке и где су блистали људи као Зенодот, Калимах, Ератостен_, АристоФан, Кратет из Мала. Они су вршили библиотекарске дужности; то је овим научницима давало средстава, да се одају на дивна истраживања, а може се рећи^ и да им је уливало идеју о том. Каталог библиотеке у Александрији постаде основ целој историји грчке књижевности. Да се не би варали у набавкама, сви су се билиотекари усавршивали у критици; не у оној литерарној критици нашега доба, која је само нека врста више или мање верног огледала књижевности, већ у филолошкој критици, којој је задаћа, да разликује аутентична дела од оних која то нису, а с помоћу сведочанстава, коЈа су такође прошла кроз решето пажљивога изучавања којјг одликују свакога писца. Да би били уверени, да ће у збирке, које су им биле поверене на чувањд унети најчистије текстове, они су извршивали и другу критику, која се ^јосталом не одваја од прве, а коЈ"ајеутом, да се у неком делу разликују гграве пишчеве речи од оних које су му дали цреписачи. Ови се радови обично наводе, кад се хоће да се нарочито даде идеја о том, шта су били почеци Филологије. Али сви удссџџатмоС нису били библиотекари, разуме се; па и они, који су били, нису били само то. Аристарх, као што су већ чинили и Зенодот и Арист^Фан, нрипремио је критичка издања Хомера и других великих песника, издања^која су без сумње више била намењена настави него обичном читању. Што се тиче осам стотина свезака коментара, за које се вели да су ишли уз ове текстове, они су били упућени само на људе од струке, друге удаџџипхоб, који су одатле црпли потребно им знање за објашњење текстова у школама. Јер ј^их је било, и ако ми мало знамо о њихову уређењу. Распрострањеност наставе, коју потврђују врло (ГГС. «?('<, . , многи натписи и папири из ове—еиохвЈ-за што Је опет морало бити врло развијене књижарске радње и штснје њоме олакшавано, може се објаснити само радом многобројних школа. На послетку, што је Ератостен узео име не више уда/гџатмбд већ уМАоуод, то није зато, признајем, што је он давао овој речи смисао, какав смо се ми сложили да јој дамо; то је било пре с тога,