Просветни гласник

НДУКА И НАСТАВА

395

науке" друге сврхе но да боље знаио и боље разумевамо; једном речју, шго се више наш научни идеал буде издизао и онлемењивао, све ћемо и ми моћи да будемо уверенији, да ћемо истим потезом постићи и практичну сврху својих студија. 2. Историја ФИ <до<логије Историја неке науке управо није део те науке. Историја хемије није хемија. Међутим њу у ошпте пишу хемичари. Треба знати хемију, ако се хоће, да се добро одене њени напреци и заслуга сваког њеног представника. Али има наука, које стоје у тешњој вези са својом историјом. Признаје се скоро без дискусије, да је историја ФилосоФије део ФилосоФије. Тако .је исто и историја Филологије, у опгате узевши, саставни део Филологије. Ми бисмо могли у толико пре усвојити ово мишљење, што је у нашим очима дела Фидологија само скуп разних наука и гато историја Филологије лма обезбеђено место сва* . г 1 И", •' : ' , . . • коЈако у општој историЈи наука. Међутим правилниЈе Је историЈу ФилологиЈе узимати као неки увод у Филологију, који се наставља на разматрања о њеном предмету, њеноЈ природи и њеним гранидама, што емвтга тзаниЈе- учинили. За нас ће, у сваком^р/^чају, то бити ова историја^Ну ја н& мислим, разуме се, дати потпуну историју Фил :ологије. Изнећу само~Сплуету, не толико да вас упознам са главним Фактима, већ да иокажем, да исгорија Филологије оправдава деФиницију, коју сам покушао дати о овој науци. I У Грчкој је постала и Филологија, као и већина наука и уметности, које до данас обрађујемо. Грчка су деца учила читање из Хомерових песама. Њих је ваљало објашњавати, јер и ако, без сумње, Хомер није био сасвим неразумљив малим Атињанима нз V века, ипак им је морао задавати доста тешкоћа. Они су на сваком кораку налазили речи и ствари, које су припадале другом времену, другим пределима, но што су њихови. Учитељи, који су знали те речи и те ствари, били су први филолози у смислу, који смо ми дали том изразу. Они су изучавали доста различна питања, која им је ваљало знати, да би могли за наставу и васпитање употребити књижевне споменике, које је на ту сврху одредило предање и мудри пристанак народни. Ово изучавање, које је најпре било усредсређено око Хомера, рашири се за, рана и на друге песнике. Платон, у Протагори, уводи нас у предавање о ј 'едном спеву од Симонида; и да би објаснио ово позивање на песнички аукторитет у једном философском питању, он меће у уста соФисту ове речи: „Мислим, да је настава поглавито у том, да упозна са појебијом, то јест, да се буде у стању разумети оно што веле песници, да се уме разликовати у њиховим делима оно што је добро од онога што није, и да се даје рачуна о својии суђењима"

1 Платон, Протагора, 339 а (изостављајући ха1 испред етт^агаа&а!..