Просветни гласник

424

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иа бадњак дигне на раме и понесе кући. Иред кућом пресече дрво до грана. Сад се дебло зове бадњак а гране бадњачица. Деда су већ ту и гледају шта, отац ради. Отац метне бадњачицу на кућу, а бадњак понесе у кућу. Мајка већ стоји нред вратима спремна са житом у каквом суду. Кад отац уђе у кућу и назове: „Добро вече и честито вам Бадње вече!" мајка стане бацати руком жито на његаиведи: „Добро ти Бог дао, да си честит!" Отац онда приђе огњу — тако зову ватру — па се нрекрсти и метне бадњак на огањ попреко, а сва друга дрва унакрст преко њега. Тако је бадњак наложен на ватру (а бадњачица остада пред кућом за друго нешто сутрадан). — Али сад тек нас.таје дечја радост. Отац отиде на гумно за сламу. Ко зна, шта је то гумно?... У неки конопац он веже велико бреме сдаме и понесе га кући. Тада је већ мрак и стока је сва намирена. Деца једва чекају да се отац појави пред кућом. А кад се он укаже на вратима са сламом, све живо устане на ноге. Он улази и онет назива: „Добро вече и честитам вам Бадње вече!" А они одговарају: „Добро ти Бог дао, или Бог ти помогао и хвала, да си честит!" Онда он цочне да обилази око огња онако са сламом, а они сви за њим а особито деца и чупају му сламу, вичући : пију! пију! пију! као пидићи, а отац као квочка: кво! кво ! кво! Тако иде неколико пута око огња и свуд по кући док пилићи не почупају квочки сву сламу. На једанцут се обрстне сва кућа застрта сламом, а за децу у ово зимње доба не може бити веће радости. Сад мајка застре једну страну ћилимима, ша реницама или губерима и ту ће да вечерају. Но најпре се моле Богу. Отац упали воштану свећу и залепи је за икону, крст или штогод друго на источној страни, а мајка метне у кадионицу жара, па му дода; а он метне тамњана па окади најпре икону, крст и свећу, па себе, па осталу одраслу чељад, и онда да мајци, те она окади децу и све по кући и сваки кутић у кући. Онда отац ређа све свеце редом и моли им се; они други говоре за њим онако исто, а деца се само крсте и слушају. Кад се сврши молитва, настаје вечера. За вечеру поседају сви па и деца. Може бити, да се никад у години не виде овако сви заједно: и мушко и женско и старо и младо, као ово сад, на Бадњи дан. Само може бити мала беба у колевци да је заспала и не радује се сад Бадњем дану и сутрашњем Божићу.. . Шта има за вечеру — то не треба да вам причам; то имате и ви ио варошима. Шта се ради сутра дан на Божић и то знате. Али једно опет не знате. Сутрадан ниједно дете ни човек ни жена не уђе у кућу без гранчице од бадњачице. С том гранчицом џарају ватру да што више варница излази, а они говоре: Оволико оваца и новаца, жита и живота, среће и здравља, крава и коза, крмака и трмака, кумова и пријатеља и . . . тако свега што год воле. Деца мало знају па мало и ређају; али људи ређају много... И најпосле гурну ону гранчицу