Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

425

у ватру, да изгори. Тако ради посде и иолаженик. Ко се зове иолаженик? — На селу је и полаженик онај, који први дође, и он остане ваздан у кући као гост; и тек га у вече дарују и испрате. — Још бих пуно имао да вам причам, али сад немамо кад више. А кад порастете, слушаћете или ћете читати више'. * А сад ви мени да причате, како ви проводите Божић и Бадњи дан код ваше куће. . . — Ви сте мени испричали, шта радите о Божићу ви по варошима, и чему се ви радујете; а ја сам вама испричао како деца на селу дочекују Божић и како се она радују. Сад ћу да вам испричам: зашто се празнује Божић и шта је било на тај дан. — Но, ви можда још нешто знате о Божићу. Хоћу прво да видим, шта знате о Божићу. Ко што зна, нек дигне руку! .. Хајде, причај ти, Иване! — Ита ти знаш, Мидојко ? — Кажи ти, Станко? — Ко зна ,још што о Божићу? .. — Е, лепо. Сад чујте, да вам ја испричам оно, што треба да знате сви. — У једној земљи, далеко од нас, тамо на источној страни, владалац те земље хтео је да зна, колико има народа у његовој државини 2 . Шта је то државина или држава?... И зато нареди, да сваки оде у оно месго где се родио и да се тамо запише. Тако и неки старац Јосиф пође у једну варош која се звала Витлејем, а с њим пође и Света Дева Жарија. Кад стигне у ту варош, све су гостионице и куће биле заузете, и они се сместе у једну кошару, да ту преноће. А баш те ноћи деси се нешто, чему се ни они нису надали. Те ноћи Света Дева Марија роди дете, и то је био Исус Христос!.. Не имајући пелена она га повије у своје хаљине и место колевке метне га у јасло на сламу и тако остану целе ноћи. Ко уме ово да исприча ?. .. — 0 томе нико ништа не би ни знао, да се није више кошаре небо отворило; а то виде овчари, који су били ту близу и сутрадан кажу свима. Али је много важније било, што је по небу ишла нека велика звезда од истока а за њом по земљи ишли и неки људи, који

1 Оваво по варошима А ио седима деца се могу пустити да цричају сами како ироводе Божић, а исиричати им нешто о празновању Божића по варошима. Овом прцдиком учитељ ће сазнати и по нешто ново, што и за познавање обичаја нашега народа није на одмет. А да ди би требадо одобрити по варошима тако звану »једку* (немачки »кристбаум«), и о њој причати деци — то је под цитањем.

2 Ова је реч веома депа и ја сам је нашао у Вука, у његовој »Приправи за Историју циједога свијета* (превео Дим. Владисављевић а поправио и на свијет издао Вук СтеФ. Караџић 1864), и од ње наставници не треба да беже. Она означује оне земље докде држи један вдададац,