Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

643

иринциии на којима Ке иочивати основа аравоаисног речника да се оиределе имајуЛи на уму неиодвојена мишљепа исказана на конференцији. Та ммшљепа без изузетка, категорички траже уирош&авање садањега аравоииса. На питање II) Који су узроци неуспеху бугарског језика и шта треба да се уради, да би се постигли бољи резултати. КонФеренција је мишљеаа да су главни узроци неуспеху бугарског језика следећи: а) ирирода иредмета и негова сложена и многострана задаКа; б) недостатак иотребне литературе за децу; в) иотиуно уређени иравоиис; г) рђав стил и иравоиис у школским уџбеницима и другим књижевним ароизводима,; д) утицај дијалекатана говор дечји, а, иокад кад, и на учитсље; е) мала иомоИ која се даје учитељу бугарског језика од стране њихових колега; ж) тежак и иретоварен рад иредавача бугарског језика; з) слаба сиремност ммогих иредавача бугарског језика; и) често иремештање и смењивање учитеља; к) неиодесан ирограмза основне ш.коле; л) велики број ђака у иојединим разредима. Као с-редства за побољшање сматрају се: а) обучавање матерњим језиком у основним школама као и у нижим разредима средњих школа, — треба да има практички а не теорички карактер као до сада т. ј. граматика да не буде циљ но само средство за учење језика; б) уџбеници да се не мењају често и да имају правилан језик и правопис; в) да се уведе општи правопис и једнака терминологија; г) да се спреме за све разреде читанке с брижљиво покупљеним материјалом; д) да се што тачније утврди какав карактер треба да имају писмена вежбања: е) да се створе ногоднији услови за ван школско читање и да се обрати ве^а пажња на правилно развијање дечје литературе; ж) бугарски језик да се не даје као допунски предмет за предавање неспремним наставницима; з) да се смање часови наставницима бугарског језика; и) предавачи по свима другим предметима да упућују ђаке да правилно пишу и говоре; к) да се целисходније уреди надзорничка радња. На питање III) Какве се критичке иримедбе могу учинити на примену новог гимназијског програма за бугарски и старобугарски језик и литературу. КонФеренција је дала ово мишљење : а) ирограм треба да је што јасније оиредељен и што методичније израђен за све иредмсте; б) за три нижа резреда боље је да остане стари ирограм; в) да се иовеЛа број школских часови у шестом и седмом разреду; г) број шкожких часова у иетом разреду да буде једнак и у реалном и у класичном одељсњу: д) старо-бугарски језик дасеу чи у IV и V разреду ио старом ирограму; с) иесништво да се иренесе из V у VI разред а тако исто да се иренесе из III у IV раз. учење реченичнога склоиа иошто је то део стилистике. У треКем разреду, с којим се свршава нижи течај, умесно је да се ученици уиознаду иочетничким знањем из стилистике и најиотребнијим уиутствима за иисмене саставе (кратких оииса и иисама); з) желети је да се Министарство иросвете иостара; 1) за издавање једне школске библиотеке из дела наших и страних аутора; 2) за издавање иримерних уџбеника за граматику и књижевност као и читанке с одабраним иримерима из заиадне и сло-