Просветни гласник

686

ми све до данас немамо никакве философије васиитања (осим ако ту урачунамо одломке од система) и што је сва та област тако дуго остада запуштена. Они су гледади на васпитање са страае или с висине и градили ваздушне тунеле, место што би радили над крутим Фактима живота и духа, трудећи се да нађу, напослетку, главни кључ за нове тајне душевнога живота... Хвала Богу, што психологија, у том смислу, како је појимају и одређују иста госиода, нема никаква значаја за делатност учитељску!.. Очистити мишљење и аосао учитељев од свих трагова такога философирања и исихологизирања — у истини је голема заслуга". По повратку у Америку 1881 године, Стенли Хол је у Бостону пред громадним скупом учитеља читао дванаест лекција о педагогици и оне су покренуле општу заинтересованост. У тим је лекцнјама први пут јавно била истакнута Холова мисао, која је доцније ушла у основу његове целокупне делатности, а то је, да иедагогика мора бити основана на иосматрању и ароучавању ученика. Главни је недостатак модерне уредбе васпитања, по мишљењу Хола, његова иретерана „схолиоцеатричност" (гдејешкола све и сва), док међутим оно, по самој суттини ствари, мора бити „ иедоцентрично " (где су деца све и сва). Ваља упамтити, да деца не иостоје због школе, него школа — због деце. Зато се школски програми и методи наставе морају удешавати према душевноме развићу ученика, а не снаге ученичке — нрема методима и програмима. Но, да би школа могла стварно бити израз „педоцентричкога" гледишта на васнитање, неопходно је иотребно ире свега добро изучити исихофизичку ирироду ученика, особине њихова развиКа. Уједно, са понудом и позивом дрЈгима, да приступе ка истраживањима у корист педагогике, Стенли Хол је и сам брзо пришао послу, у коме су први предмети његова посматрања у Америци били ученици бостонских школа 1 . Даља, судбииа Холова врло је успешно била накдоњена извршењу дела, које је замислио. У 1881. г. он је иримио катедру психологије и педагогике на универзитету у Бадтимору и ту је основао ирву американску психодошку лабораторију. Предавања Холова и његова управа лабораторним занимањима показаше необичан утицај на распрострањење његових идеја у Северној Америци. Изучавање педагогике од тога часа иде руку иод руку са студијама експерименталне психологије. Да би се могло представити, какав су одушевљен одзив нашли у Америци радови С. Хола, довољно је рећи, да данас тамо има около 50 психодошких лабораторија и катедара педагогике, које су основали готово искључиво Холови ученици. У 1887. години интерес према психолошким пословима у друштву је толико порастао, да је се Ход решио покренути издавање првог у

1 На11, »Соп^егЉ оГ сћШгепз Мш<1з оп Ех1еппд 8сћоо1 << , »РгтсеЈоп Ке\'шл\ 7<; , Ма1 1882.