Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
687
свету специјално психолошког журнала „Ашепсап Јоигпа1 оЈ Рзусћо1о§у", ко.ји и дап данас са великим успехом излази. Године 1888. Стенли Хол је био изабран за президента (т. ј. доживотног ректора) тек основаног универзитета у Клерку. Њему је остављена потиуна слобода рада, без икаквих обавеза према појединцм застарелим теоријама и верским разликама као и осталим условима, осим оних, који су битни услов за пријем таквога положаја. Заузевши то место, Хол по трећи нут оде у Европу, где посети чувене педагошке установе разних земаља. 1889. год. су отпочела предавања на Клеркском универзитету и од тога часа Стенли Хол марљиво ради у њему, чита^лекдије из историје ФилосоФије, опште психологије, психопатологије, генетичке психологије и педагогике. Блиски његови помагачи у предавању и вежбањима у дивно уређеној психолошкој лаборатоуији јесу проФесори: СенФорд (нсихологије), Бернем (педагогике), Чемберлен (антропологије) и Меџер (психијатрије). У једном своме чланку 1 проФ. Хол овим речима карактерише своје насгавне начине: „Излажући какав нови предмет, ја се ''ринем највише о томе, да пробудим интерес слушалаца и да појачам њихову духовну жеђ. Највећа ми је награда, кад ме ученици уверавају, да су сад од њих отклоњене пређашње тешкоће, објашњена сумња, утврђена ма каква, до сада од њине стране неопажена ве^а, објашњене непојамне пређашње поставке, или кад они (а то је од свега најбоље) прилазе к мени да траже даља обавештења или да се чак пусте у препирку... У мојој се пракси поодавна утврдио обичај, да почетком године обратим пажњу студената на то, да они могу у извесном тренутку прекннути моје предавање и обавештавати се о ма каквом Факту или гледишту, које сам поменуо, и студенти нису нигда злоупотребили ту слободу, напротив, — она је увек водила ка повољним иоследицама како за нроФесора, тако и за њетове слушаоце". Данас се предавачка делатност Холова не ограничава само на студенте. Нрп Клеркском универзитету се сваке године, у току летњих Ферија, организују курсеви за нроФесоре педагогике, директоре и наставнике учитељских школа, учитеље народних школа, образоване родитеље и уошнте за сва лица, која се озбиљно интересују нсихологијом и педагогиком. Број слушалаца тих курсева колеба се просечно од 300 до 400. Предавања готово из свих предмета чита Хол и његови најбдижи помоћници, које смо номенули напред. У 1891. год. Стенли Хол је почео издавати други журнал — ,Педагошки семинар " (Ре<1а§о§1са1 Зеттагу), посвећен највише обради и опису поступнога тока реФорме педагошке науке, коју је он отпочео. Кроз годину дана после оснивања тога журнала Хол организује „Аме-
' Соп&8810п8 оГ Рзућо1о^18<;. Рес1а§о$та1 Зешшагу. 1901.