Просветни гласник

47*

наукл и настлва

697

Једна гдава теориског деда археодогије развила се у наше времв засебно; то је она, ннб- говори}о митолошким предметима. Под, именом уметничке митодогпј е ианоеи се јака веза, вемеђу оне две" Филодошке' наук^' митологиј ^д .и археологиј®)«.1ако је разуметн, колико архео.тогија- може добити овим зближењем. Начин представљања богова, симболи који им се придају, па и број уметнпчких дела која представљају неко божанство, јесу Јнаци оне идеје, која је о њима створена, и онога поштовања, којима су они окружени, и то је скоро исто таво поучно као и имена, описи и приче о том у писаца. Ово нас наводи, да се дотакнемо једне^рло важне тачке. Археологија, било као помоћница старинама, или у пуном достојаиству историје уметности, може се озбиљно и успешно изучавати само онда, кад су ту споменици или ако њих нема, копије споменика, изливене ш цртежи и Фотогра®ије. Срећом, данас се ове репродукције могу доста лако иабавити. У последње време често је претресано питање, како би се ресултати археолошке науке могли уиотребити у средњој настави. Ја нисам од оних, који би хтели да гимнаЗиском програму, који је и оиако већ претоварен, додаду и неколико лекција о уметности, па ма како мали био њихов број. Али и без нарочитих лекција средња -ве настава може^доста користити оном помоћи, коју археологија пружа нашим студијама. Нека само ирофесор има некога знања о том; нека зна. Да- сваки филодог треба то да зна; нека .је нарочито видео споменике, па ће се то опазити у њеној настави, посредно по његовом савршенијем иознавању старога света, а непосредно по објашњењима, која, ће умети отуда да извади, и према којима ће пред очи својих ученика изнети најпоучније репродукцпје. III Историј а старих књижевцостн пзазива нека питања, ««јег -&у-врлеслична онима, се постављају код историје уметности. Видели смо, да се човек може колебати између ужег схватања, но ком би се историја уметности бавила само о оним делима, што су нарочпто намевена да буду уметничка деда, и ширег појма, који обухвата и предмете за употребу, што су тек споредно уметничка дела. Тако исто једни хоће да се у историји књижевности говори само о списима, било ж стиху или у про^и, који су створени ради (Ј? I ч . уживања, који теже да се &оиадну читаоцу, у коЈима оолик ниЈе иотиуно иотчињен ономе што је главно, једном речју о сшгсима, који чине оно што се (шоцпјалиија назива књижевношћу. Други, на^ против, узимају, да сваки књижевни споменик б^ разлике, свака књига, свака текст, спада у област књижевне историје. На1 послетку, мислило се, да су оба ова схватања оправ ■ дана и да се могу измирити, па је дато X име једном и другом. Прво би задржало назив истори.је књпжевности; друго би се звало књижевна исто-