Просветни гласник

696

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

који су тако рећи споредно уметничка дела. Помислите на тисуће вазаг са сликама, међу којпма имаде много прекрасних дела не само по сликама, којима су украшене, већ и по облику, који су умели да им даду; сетите се свих оних ситних ствари. које иалазнмо при копању. као гато су иадшигаји и сваковрсно посуђе, оружЈе, справе, накити од разних метала, етевратнд-и^, гривне, прстење; додајте томе безброј новаца и споменица, којима је ков често врло леп. Ако се само мало разгледају оваке ствари. одмах се разуме, да их археологија не може бадити на страну. Уосталом, ако се та.чно узме, свако уметиичко дело, и велико и мало, има првобитно пракгичну намену и лепота је у њему споредна. То је очевидно код архитектуре ?"7јфш исто тЉо вреди и за скулитуру и живонис, су врло често помоћници архптекту ри. Ј ЕГа кад би историк уметности и напустио уметничке ствари другога реда, што он не чпни, филолог М4 археолог ће се око њих бавити, јер њему баш и јесте задаћа, да што боље нозна и што боље разуме народе, који су у ове иредмете унели нешто од себе самих. II још .један узрок обезбеђује им место у историји уметности. Они су драгоцени /окументи за ту историју. Познато је, шта^ се зово стил, као грчки стил, стил готски, стил ренесанса, и харакхер једне епохе, који и сам може^ постати етилаи* али који је такође често само неки начин служења стиломј (Ј|и стилови и бби засебни характери у неким епохама огледају се не само на великим делима. већ и на малима, на уметничким производима другога реда). Из тога се нидв," Ш кад нема великих сиоменика, и неки маниФактурни производи могу да послуже за одређивање епохе^ за утврђивање археолошке хронологије: шта више, они могу да попуне огромне васпоставе целу историју уметности за време чнтавих векова. Кад_бацимо ирви општи и мало површан поглед на целокупну античк^ уметностушошп бшшо доћи у искушење, да помислимо, како археологија има да изучава само Грчку, разлнчно од других филолошшк наука, да Рим у том нема удела. То би ипак била.погшшка. Рим имДаив.в' чнтав} архитек"УРУ> Е0 Ј П Ј е произишла изуУозајмљтае отрушдо архитектуре, па је доцније и у скулптури и живопису рииска уметност има својих типова. Па ипак је истина, да ће, ссм архитектуре, права римска уметност заузимати скромно место у археологији. Грчка ће добити скоро све почасти. Грчка уметиост у Грчкој с једне стране и, с друге, римска и грчка уметност у Риму, то ће бити два главна одељка у археологији,, један врло простран, а други много ужи. Пододељци ће бити периоди у свакој од ових народних уметности и разне врсте споменика. Често се јисторији уметности додаје теорија уметности код старих.ј Ова теорија учи, ксгје су главне врсте споменика: архитектура, скулптура, живоиис, мо§а^к, новци в споменице, резано камење, накит, Зазе са сликама; од кога су катвријалај иловачд, метали., дрво, баменл мраморЈ*. какав је поступак: живопис воденОхМ бојом, енкаустика, на печеној земљи; који су предмети: богови, хероји, људи; историја, жанр, лик; животиње и биље, предели. ј 5*^