Просветни гласник

Сч, $1 /« С<лј{(л^ Цђ;« у »*,/еМ« ■' 4 •Ју^/<^ПЧГ Ш№ / /&^€ ^наука^и ^АСТАЛ ^~^у , 701 мислити, да су од тога доба вравеаи и, ^ритивовањ^ они, који су давали то добро васиитањеТЈАли ову дужност не шАуљав+цу само филолози , па чак ии поглавито они. Спнси старих, који највише личе на оно што ми зовемо књижевном критиком, дела су ретор^ка, као пгго су мали сниси Дионисија из Халикарнаса Расарава, о узвишеном, Дијалог о беседницима, десета књига Квинтилијанова. Беседннци су били по свом занимању позвани, да се баве о критнци са практичног гледишта. Њима је ваљало упућивати ученике у '{<1/ избору онога, на што треба^да се угледају. У модерно време. нарочкто у Француској, развнла се књижевна кригика и то идван Филологнје, а поводом , народне књижевностиЈ_ ЈЈу $Ја је критика била са свим догматич^а или*ј^а .х ( л<_свим естетич^а, као пхто је то природно код савремених дела. Њој је ваљало знати, да ли је неко дело добро израђено или није, и №ај -ве-суд тада ослањао само на аукторитет, који је доцније замењен размишљањем или општим опажањима. И $$>к критика, најпре догматичДа па онда ФилосоФска, би у XVII и ХУШ веку примењена на старе књижевности, као што је рађено и код модерних дела. И тако, гледајући на свако књижевно дело са истога гледишта, не назећи на време и средину, судећи са/свим једнолико по неким & аистрактним и увек Једним истим начелима, дошло се до правог књижевно!' неразумешцБа. ^ ' На/послетку .је тек у ч паш ^" в Р &М€ У каижевну критиву унасен здравији иојам историског оцењивања. Увидело се, да је, ради доброг разумевања ствари ц на]>авно ради доброг суђења о њима, потребно. да ее оне ставе на -ввоје место и —ее посматрад. у -својој околини; да у књижевности треба познавати идеје и традиције, нод чијом је владои постало неко дело, потребе и тежње, укусе и захтеве, које је то дело ваљало да задовољи; да ^ - 1 лфЈ-уи..* -/ треоа знати, каквим Је утицаЈима био иисац изложен и-какво су оњде прилике-# (л]фг^ * . његов^живот$Ј1-&&&в# стањв књижевности у оном тренутку, када се он поЈавио. ^ , С друге сграае води се и рачуна и о том. да ђе. с^кјкјо некои делу^ огранич|(ЦЛ I— 1к на то, да се нокаже, које је нове е4§менте оно унело у књижевност <5$ога '' ■ доба, какав је утисак учинило и ј/колико се приближило или удаљило не од нашега личног или народног идеала већ од типа савршенства у оној књижевности, којој је оно део, од типа који изводимо из целокупног развЈјЈ& : те књижевности; а овај тип опет може упоредити са другима,—*е—да 'и^ ' I •ве- доведв у везу са вишим идеалом, који ср неосетно израђује општим

развићем , целога човечанства. Другим дакле речшиа, књиагевна и критика № ■ ' ^ * 1г постала књижевном историЈОм, и од тога јв доба примила у сеое ону књнжевну историју, о којој смо мало час говорили, а која је била само у ствар ним подацима, у биограФским и библиограФским белешкама. Јер права историска критика може се вршити само на Фактима, Она тражи ноузданију хронологију и тачније иснитивање ирилика које служе као основица овом суђењу, или, да кажемо тачније, које једино донуштају да се неко дело разуме; јер њој је од сада још више улога да разуме но да суди. Права књижевна историја погођена је у том тесном спајању старе књнжевне исто-