Просветни гласник

7 02 просветни гласник

Ј-

риЈв, коЈа Је^сва у.-Фмив-ма и доЈаљима, са новом критиком, коЈа сва тежи да из ОУих ФажажЈг изведе разумевање, које он^само могу дати како о сваком поједином делу тако и о низу свих дела, то јест о развитку деле књижевности. Лако би било показати, да је грчка и римска књижевна историја у исти мах и чиста наука и део примењене науке, коју називамо филологпјом или науком о старини. Могло би се поводом тога Доказати како млади филолог, кад постане провесор, треба да употреби знање књижевне историје. Он ће имати две главне прилике да га примени. С једне стране у јалдим лекцијамаД_а с друге стране, још згодније, мислим, ири објапгњењу I текстова. Он ће доиста. морати да унозна ученике са писцима, чија ће дела V '' . • /\Л1 читати, са онима, који се ту спомињу, и са онима, који са првима стоЈе у каком другом односу, који су им, на пример, били као углед или по којима

су они радили

, АхК бСЛЦА&бАил <%_ 1 | Встори.ј а н адЗ није обухваћена у књижевној историји. Она ће говорити ФилосоФима, историцима, математичарима, прдршдњацима и о љиховим списима. Али с једне стране, она не би могла /да "уђе у аналпзу и оцењивање садржаја ових сииса, а с друге стране, сва наука није у књигама. Сократ неће заузимати никако место у историји књижевности али знатно у историји ФилосоФије. _Историја ф илосо ф и ј е биће главни део историји античке науке. јер за дуго под именом ФилосоФије разумевала се скоро сва наука, па и у оно доба, када су се друге науке одвојиле од философијс и постале самосталним, јот је најважније познавати историју ФилосоФије, јер су многи философи били славни писци а многи писци, па и песници, баве се о филосд^ ?л/ ;см/лл& _ '. ' софији или о штоњим-а, кој(5. се ње из близа дотичу; јер на/послетку, иоред тога што је ФилосоФија иаука. или иокушај науке. она је и извод општих

идеја, које су кружиле у некој земљи у једно.Ј- тако да нас историја ФилосоФије упознаје са том земљом скоро толико исто колико и политичка историја или историја религије или књижевности. I Остале науке не треба ређати по унутарњој вредности њиховој, већ по месту, које заузимају у књижевности и у општем покрету идеја. Ма т е матика грчка играла је важну улогу као основна и васпитна наука у само старо доба па још и код модерних, који су у геометрији све до наших Д€. дана ишли грчким стопама. ДрјЛЈодне н аук е заузимаЈу безгранично мањи положај но данас. Стари су показивали мање еклоности за то, да познаду природу, већ више да уживају у њој и да у уметничким делима износе утисак, који је она чпнила на њих; само је ФилосоФија била нека врста епекулације о појавима у природи, што^су они називали фи^иком и што је често прерано долазило, пре но што су како ваља утврђенб. Нас више занима историја моралних или историскнх наука^ и историја разних примењених наука. Није потребно да се овде на свакој задржавамо.