Просветни гласник

ХРОНИЕА

СРПСКО ГШОЛОШКО ДРУШТВО

0X1 Збор. (10. новембра, 1304. год.) 1. Ј. М. Л{ујови&, лредседник Српског Геодошког Друштва, отварајући овај збор, напомену Друштву да је септембра месеца, ове године, био у Београду први конгрес српских лекара и природњака на коме је решено: 1.) да се од сада за две годиие држи .југословенски геолошки конгрес; 2.) да се за тим сваке треће године такав конгрес одржава наизменично у једној од југословенских земаља; 3.) да главни посао тих конгреса буде израда заједничке југословенске терминологије за минералогију и палеонтологију; 4.) да припрему тога посла предузме одбор у .који су изабрани г. г. М. ЕишиатиК, I )г. Горјановип, Ј. М. ЖуСовиК, С. УрошевиК, Г. Златарски и Г. Бончев. Сем тога на конгресу је решено да се покуша основати Друштво сриских лекара и ариродпака. 2. Разгледане су књиге и часописи, који су од иоследњег збора до дапас стигли Геолошком Заводу Вел. Школе. 3. Ј. М. ЖујовиК приказујући горње књиге обраћа пажњу Друштва на ове две белешке, које .је Давид Мартенс објавио у првој овогодишњој свееци Билетена Франдуског Геолошког Друштва: 1.) 0 г 1 ^ I по т есапгцие с1ез СапсеПорћусиа; 2.) 1тргез810Н8 ргоЛиИез рагДев ћиПез с!' а Г г зиг 1а уазе. ,У нрвој белешци износи како је на песковитој морској обали опажао да се љуљањем пантлиција од варека (2оз1ега таппа) сгварају у иеску Фигуре налик на СапсрПорћусиз (алге нз средње јуре). Фосили ове алге пре ће дакле бити механичког порекла но биљнога, а то се већ и пре Мартенсових оиажања посумњало". „У другој бедепЈци исти Мартенс говори о утисцима гасних мехура на површину муља из кога избијају. Тако постају правилне, округле