Просветни гласник

х р о II и к а 717 или овалне јамице налик на рупе по површини слоЈева, које се прнписују кишним капљама. Ове су пак неправилне, искрзаних ивица и са попрсканим гомилицама у околини, док су гасне шупљине без избаченог материјала. „Фосилна киша" у стенама пре ће бити Фосилна „еманација гасова и по муљу који се посло окаменио" За тим се задржаиа на белешци: Еез ^егазвез (1и Вапиђе ек (1и8еге1ћ. Е'а§е с1и (1е|Ие с1 е8 РохЧезЛеГег. — Ви11. 8ос. §ео1. (1е Ргапсе. 1903, Л« 6. рр. 669—670. од г. К. 8ел г аз1 ;о8 -а. „Писац белешке прво помиње да је Е. 8сћа1'1'ег у околини Беча констатовао три низа тераса : 1.) једна тераса од 15—20 ш. са м аму то м и Е. Исћогћпшз, ко.јајеиз млађег плеистоцена; 2.) тераса на 60 т. изнад доње (Арсенанска), која је дилувијална и 3.) тераса Баагћег§-а на 100 т. која је нлиоцена. За тим тврди да овакпх тераса има и у долини Серета. То указује да је Дунав имао ток непрекидан оез катаракта до Црнога Мора. На основу наласка плиоцених тераса на тако удаљеним тачкама Нодунавља и на основу наласка понтиских слојева код Т. Северина а са разлога што је Формација Дунавске Клисуре морала дуго трајати Севастос закључује: да почетак стварања Дунавске Клисуре треба помаћи у назад, да је то почело можда одмах после сармата, када се створила велика дунавска дислокација између Бугарске и Блашке (између епохе сарматске и конгериске), да се г Бердап дакле створио за време горњег плиоцена. 4. 11. С. Павловић обраћа пажњу члановима Друштва да „Суви Поток", који се често помиње у геолошкој литератури у близини Зајечара не постоји, већ постоји „Дубоки Поток" или још тачније то је доњи део Колатинске Реке. 5. Ј. М. ЖујовиИ приказује комађе жбука и парчета носуђа и преисторијског селишта у селу у Влашкој. За тим врло лепе глачане алатке од серпентипа и неФрита из Лугавчине близу Осипаонице и сарматске Фосиле (церити), који су нађени на 10 т. дубине приликом копања бунара на среско,м расаднику у Сопоту, а које је донео г. Милан БајиК, хемичар. 6. 11. С. ИавловиК саопштава претходне резултате проучавања фосшних говеди из Србије. „Материјал узео сам из Геолошког Завода Вел. Школе, Музеја Срнске Земље. На расноложењу имао сам 10 комада лубања или њених делова. Међу овима само је једна од тура (Возрг1т1§еп1ив Вој.) остало је све од зубра (В1боп рНбсив Вој.). Тур је нађен у друштву са сегуиб е1арћиз ЈобзШз Б., у обали реке Грзе код Св. Петкс а Геолошком Заводу поклонио га је г. Ђ. Јовановић, учитељ из Параћина. Лубања је по извештају г. Јовановића била нотнуна, али су је сељаци приликом копања разлупали тако да су остали