Просветни гласник

О Д Г О В О Р НА ОЦЕНУ СРПСКЕ ЧИТАНКЕ ЗА II РАЗ. ОСН. ШКОЛА

У Просветном Гласнику, св. за вовембар о. г., штампана је одена г. Жив. Н. СтеФановића на Српску Читанку за II р. основних школа, коју смо ми саставили. Кад смо прочитали ову одену, мислили смо да на н>у не треба нишга одговарати. Јер: 1. добар део ове оцене н не односи се на саму каигу, коју је хтео овај господин да оцењује, већ је то његово педагошко и лингвистичко размпшљање о српском језику у средњим школама; 2. што би му као одговор на његове дидактичке замерке требало излагати читаву данашњу теорију о језику и читанкама у основним школама, а чинити то само њега. ради и на овом месту, очевидно не би био благодаран посао; и 3. што цела оцена чини утисак дајенаиисана или по поруци, за нечиј рачун, или зато да оцењивач утврди „оскудицу филолошког знања" код састављача, а за себе „знање свих резултата данашње српске лингвистике" и на тај начин припреми земљиште за какве своје читанке, које ће се можда једнога дана и појавити. Очевидно је, кад су овакве побуде за писање оцене, да онда она не може бити објективна. Па ипак, поред свега овога ваља на ову оцену одговорити, једно, реда ради, а, друго. и ради оних читалаца, који нису спецнјално иосвећени у овај предмет, да би видели са колико је стручности и објективности написана. I. Медагошке примедбе 1. На прве пуне три стране оцењивач говори о српском језику у средњим школама. Његово знање и искуство у овом погледу нас се не тиче овде; наставници овога предмета у средњим школама прочитаће то и оценити. 2. У ночетку оцењивач пристаје на учење језика на штиву. Међутнм на страни 616. замера што је у II раз. основне школе „српски језик управо скуп основног знања из масе иредмета", издваја из свега тога за сриски језик 4 часа жалеЉи што је остало „једва" толико, јер вели,