Просветни гласник

720

„ту дол!зи: и читање и иисање и поуке о језику". — За сваког, који ову ствар разуме, јасно је из овога колико оцењивач разуме задатак српскога језика у овом разреду и основне дидактичке захтеве како да се тај задатак постигне. 3. На стр. 617. у почетку оцењивач је хтео ваљда да говори о азбору градива у читанци, али је побркао избор ирасиоред, па је изашло — ништа! Педагошка теорија разликује то двојв јасно и за обоје има одређене прннципе. Али би то требало знати, па тек онда оцењивати како је то овде у нашој Читанци изведено. 4. Из даљега на тој страни види се: а.) да му за поделу градива служе за углед досадашње читанке, јер вели, „тако се обично ради у свима", б.) да није добро схватио књигу, коју оцењује, јер су у њој испуњена оба захтева ко.је он ставља „па да помогне очигледној настави;" в.) да иије видео да су у томе учињене омашке поправљене по примедбама реФерената и Главпог Просветног Савета; и г.) што је најглавније, види се да оцењивач и не зна по чему ће се управљати наставнипи при узимању појединих чланака за обрађивање, и како треба да то раде, а ово је врло важна тачка у дидактици, коју знају стручни наставници у основним школама. 5. Из онога што је речено иа стр. 617. у 15. реду па све до новог одељка на стр. 619. види се: а.) да оцењивач не познаје задатак српског језика у основној школи и како се он постиже у поједнним разредима основне школе; б.) не познаје природудечју у тим годинама, а ова је прилично испитана и утврђена, јер кад би је познавао, не би казао да су чланци о нрироди, унесени у ову књигу, сувопарни и досадни за децу, и да је природа овој „мање више позната"; в.) не ехвата како треба идеју концентрације, па погрешно разуме и цени ову читанку с те стране; г.) види се да он баш тражи и од ове читанке да има чланака с „провидном моралном садржином", да у њој буде „разноврсне садржине из разних нредмета", и да је љубитељ „наравоученија" иза свакога чланка. — Шта да човек одговори овом „стручном" оцењивачу на овакве „педагошке" захтеве и наклоности о којима сви наши учитељи основних школа имају већ јасне ногледе?! 6. Оцењивач тражи иредговор, да би знао начин, како је ова књига израђена (стр. 620.)!! Он тражи иримедбе (стр. 622.), које би објашњавале поједине речи и казивале како је правилно (стр. 638.). — Кад би оцењивач знао шта је уџбеник за ученике основних школа, а шта унутство за учитеље, очевндно не би и оваку погрешку учинио. А овако 7. Оцењивач не ирави разлику између уџбеника за ученике основне школе, у којој раде деца са наставницима, и књиге за самоуке (стр. 638.), а ње има, само је треба знати. Треба ли му и то доказивати? 8. Носле оволиких педагошких погрешака, које је избацио оцењивач, он на стр. 639. у тачки 1. тврди „да су састављачи гЈ главном