Просветни гласник

728

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

и раду овог листа за ових 200 година. Правац је њихов либералан, како га је велики немачЕИ књижевник и песник Без81пц у своје време одредио. Сатурнов месец —Лро®. Иегкепп^ на Науагс1зк-ој опсерваторији открио је девети Сатурнов месец. Приближна даљина овога трабанта око 13 милиуна километара, а време за које обиђе једном око планете 440 наших дана. Најближи Сатурнов месец је Минос, чија је пернода 22 сахата. * Проналазач телеграфона — Данац Рои18еп открио је како се на прост начин могу изводити непрекидни електрични таласи. Помоћу овога његова изума моћи ће се телегра$овање без жица тако удесити, да непозвани не могу хватати депеше, а и телеФони без жица моћи ће се постављати на овећој даљини, па и управљање лађама и пуштање торпеда без директне везе постаје практично могуће. Саставило се већ и једно међународно друштво да се тим изумом користи. * Професор Ђиптап је открио на острву Цејлону неке мале, црне ваљкасте крнстале, који садрже до 75° 0 торијева оксида. Овој новој врло радноактивној руди дао је оп име торијанит. Француз А1ђеН ЖоЛгп изнашао је нову руду посИит, сличну алуминијуму, само још лакшу; она је веома чврста и сјајна и моћи ће се употребити најзгодније за грађење вагона, бродова, и т. д. * О Кант-Лапласовој теорији —- Познати научник Ггапшз Шррћег испитивао је носледњих годнна основаност Кант-Лапласове теорије о постању сунчанога сисгема, и на основу дугих проучавања и опита одриче јој истинитост. Како је познато, по тој теорији све планете с трабантима сачињавале су некад са сунцем огромну усијану масу, која се окретала око себе. Линеарна брзина ио.јединих слојева њезиних била је различита: што даље од средиштва све већа, стога, кад Се та кугла услед хлађења и теже почела стезати и спољашњи слојеви приближавати средишту, претицали су ови ниже слојеве и услед центри®угалне силе одбили се од њих, те најнре направи.ш око магице прстен (као што се још види на Сатурну). Тај се прстен доцније раскинуо и честице које су се тада у једнакој даљини од средишта окретале, скупиле су се непрестанил сударањем и стезањем у једно небеско тело. Тако је постала прва, данас најдаља сунчева планета, па редом, на истн начнн, остале, а. од њих су се опет отргли истим процесом њихови месеци, сателити или трабанти. Сада Шррћег на основу других рачуна и разматрања тврди, да би реткост маса на најкрајњим слојевима оне огромне масе била тако велика, да је немогуће замислити, да би се од њих икада могла направити икоја данашња планета. С тога он сасвим одбацује претпоставку о изворном усијаном стању сунчанога система и нагиње теорији сина Дарвинова, по којој су све планете па и само сунце постале сударањем метеора, који су кружили по васељени. По мишљењу њихову нити је потребно, нити је вероватно, да је наша земља икад била усијана, чак и сунце било је тврдо тело онда кад је Меркур, сунцу најближа планета, иостао одспољашњег роја метеора. Основна је ногрешка Шррћег-ова разлагања, што није узимао у обзир врћење масе, што је онет главно у Кант-Лаиласовој теорији, већ је само