Просветни гласник

49*

В Е Л В Ш К Е

729

исЕитивао, како би у једној космичкој непомитаој кугли били подељени у разна времена и на разним местима густоћа и температура, кад би се кугла услед саме теже стезала. * Помрачеље сунца — Потпуно помрачење сунца повраћа се за једно исто место сваких 200 година. 1905 године такво помрачење видеће се у августу месецу у јужним крајевима Далмадије. Научни свет већ се припрема да што боље проучи ову појаву зарад решења многих тамних питања у науци. Тлск-ова опсерваторија у Америци изаслаће три експедиције с главним задатком да реше питање има ли између сунца и Меркура још која илапета. * Религијско-историски конгрес —- Други религиско-историски конгрес, на који су се скупили били научници са свих страна света, одржанје недавно у Базелу, у Швајцарској. Про®. 8агазт, говорећи о верским начелима најнижих људских раса, задржао се на Ведима, становницила острва Дејлона. И ако је ово племе интелигенцијом и етиком на примитивном степену, ипак поштује туђу имовину, и не зна ни за крађу, ни за лаж — дакле сасвим супротно углађенијим и просвећенијим народима, којима је лаж основа друштвенога живота. Веди немају никакве идеје о врховном бићу, ни о сујеверју, ни о духовима, и сва се њихова вера сасгоји у некој тамној слутњи о животу после смрти, ради чега и мећу поред мртваца хране. — ПроФ. ЂгеГепсћ зборно је о „вери мајке земље". Да су народи држали земљу за мајку, од које су примили душу и којој опет треба и да је врате, види се из обичаја свију народа, па је траг о томе осгао и дан-дањи у говору и најпросвећенијих народа. — СигШз је доказивао да је прва вера семитских народа била иста као и вера других примитивних народа. — Др. Јегетгаз је расправљао о монотеиским етрујама у вавилонској вери, које су тек у израиљској завладале а у хришћанској дошле до пуне снаге. — ПроФ. 8екгб(1ег говорио је о веровању азиских народа у једно врховно биће. Он вели да се кореном вере има сматрати не само култ природе и душе, него и веровање у једно врховно и добро биће. Ако се ово последње веровање споји с првим, тада се добија појам онога великога духа који на небу борави. Азиске вере су такве. На пример индијске вере признају Варуна као небескога бога и чувара реда у природи и у људском животу, тако је исто и Ахурамазеја небесни бог и чувар реда, а тако и Зевс и Јупитер која имају још и агрибуге рата као и германски богови 2ш или Еп. Није тако код словенских народа, код којих је бог заштитник реда али без ратничког атрибуга. По овоме проф. 8сћго<1ег дели Аријевце у две гомиле: иеточну, чији је бог добар и благ, и заиадну чији је бог још и ратоборан; а такви су — вели овај Немац — и народи источни без енергије и без смисла за јавни поредак, а западни ратоборни и прикладни за државио јединство. — ПроФ. 1)епззеп изнео је велике заједничке идеје хришКансгва, браманства и будизма. ПроФ. (хигте1 доказивао је да се само у браманству може наћи кључ науци кинескога ®илосо®а Еао-Твеа, једнога. од највећих људских генија, јер је тај верски реФорматор црпао своје идеје о толеранцији и љубави према деци очито из индиских књига. — ПроФ. МаМег расирављао је о знаменитости календарских датума и свратио је пажњу света на чињенице, да „хришћански мртви дан" пада тачно у дан египатског „отварања гробова" и да хрпшћани светкују Вожић и Ускрс истога дана када су Египћани светковали Хора, сина божјега.