Просветни гласник

128

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

везник „пак" на пр.: „Поједини се, иак, кнезови стараху . . ." (стр. 105.). Такова инторлукција, отежава и затеже читање и зато не ваља. Па и стил ће морати г. 3. још на много места дотерати. Јер, у неким реченидама не ваља стилизација уоиће ништа, на пр.: „Многи се од ових владара отимаху о краљевску круну а уједно и о царски назив; и када најзад један од њих (иврејски маркиз Беренгар II.) хтеде нагнати последљу краљицу талијанску Аделаиду (удовицу краља Лотара, сина гроФа јужне Бургундије — Прованса, - - на ко.јега бејаше, победом његова оца над Беренгаром, прешла краљевска круна) да пође за његова сина, како би стекао као неко нраво на круну; али Аделаида позва у номоћ Отона, који се радо одазва њеној жељи". (стр. 112.). Друге оиет реченице добијају услед незгодне стилизације сасвим криво значење, или такОво, на које г. писац није зацело мислио, на нр.: „За Карла је Великога престало старо јуначко певање..." (стр. 145.). Многом ће се неупућеном читаоцу учинити да је, можда, Карло Велики тому крив, — а таково би мишљење било сасвим погретпно. Или: „Ради лакшег дроучавања, историја се Средњега века дели на три периода", (стр. 3.) м.: . . може се поделити. . ." или: „. . . поделићемо је ..." — М.: „Ну сви напади германски, као и других народа, не бејаху та.ко погибаони за Римску државу до хунскога појава у Европи" (стр. 4.), боље је рећи: „ . . . до појаве Хуна". — У реченици: „Испрва су живели (Мађари) у оним крајевима до Урала и Волге" (стр. 56.) треба избрисати реч: „Оним". М. „Сви су ови редови (духовно-ритерски) већином били састављени из .једне народности..." (стр. 133.) боље ће бити рећи: Сваки овај ред био је .. .У реченици: „Немања олако отме Радославу државу и нрисаједини је својо.ј земљи (1170.), а потом и оне градове од Грка, које бејаху раније заузели >' као и крај Пилот и град Котор" (стр. 81.) понавља г. 3. једио исто са оним: „Као и град Котор", јер тај је град био такођер међу онима, „које бејаху раније заузели" Грци, што смо чули већ на стр. 80. Ово што ћу сада рећи не односи се на г. нишчев рђав стил. него је, рецимо, 1арзиз са1апп. Г. 3., наиме, даје 125. начелу, на 138. стр., натпис: „Монголска ноплава", а говори у њему о угарско-хрватским нриликама и иосле Монголске ноплаве све до смрти последњег Арпадовића, до 1201 год. Па 165. зачело, на 189. стр., има натпис „Снажење монархије у Француској", а говори се у њему, како је Луј XI. деФинитивно скрхао моћ ®еудала, како је доконао иосао својих главних пређа: Карла VII. Филипа IV, Лепог, Луја IX. Светог, Филипа II. Августа и др. око „снажења монархије у Француско.ј". Коректан натпнс тога зачела могао би, дакле, гласити, рецимо: Одлучна борба између Феудалства и монархије у Француској, или ДеФинитивна победа монархије над Феудалством. Нека г 3. „при новом штампању" своје кљиге обрати особиту пажњу коректури, да не буде и опет тако много гитамиарских иогрешака. Особнто треба пазити да године буду тачно штампане, да се не би и у новом издању читало, да су на пр. Свеви основали своју државу у ПГпанији 419. год