Просветни гласник

9*

Д-Р ВОЈИСЛАВ БАКИЂ

131

кој и Горњо-ЕарАОвачкој епархнји. Ну пошто влада иије потврдила овај аегов избор, п пошто у ерпским учитељским школ.ама ие беше празиа места проФесора педагогике, то се он одазвао ранијем позиву министарства п])освете и црквених послова у Србији, којим му је понуђена упражњена катедра педагогике у учитељско.ј школи у Ерагујевцу, те је указом од 21. јаиуара 1875. год. постављен за проФесора ове шкоде. У учитељској школи провео је 18 година, нредајући фшшсофскс педагошке предмете. Од 1887. од 1892. год. био је управитељ ове шкоде, која је већ била премештена у Београд. 1892. год. изабран је и поетављен за проФесора педагогике у Велико.ј Школи, у којој ради бдизу 12 година с малим прекидом. у 1894,—95. школској години, кад је био начедник мииистарства просвете. У Великој Школи одликован је и избором за ректора и за старешину фидософског Факудтета. За ректора је изабран први пут 1. септембра 1895. год., и у томе звању остао је све до 1. септембра 1898. год. Поред своје редовне дужности био је хонорарни проФбсор педагогике у Ведикој Шкоди и Богосдовији. Био је чдан разних комисија за уређење основних и стручних шкода као и Ведике Шкоде. Он је био и председник комисије за израду пројекта закона о народним школама, који је узет за основицу садашњег закона о пародним шкодама. Он је био надзорник народних и учитељских шкода, предавач на учитељскпм течајним курсевима, члан комисија за проФесорске испите. Сем овога онје радио у разним друштвима и одборима, којима су поверавани врдо важни задаци, а особито у Гдавном Просветном Савету, у коме је члан 20 година, а иредседник од пре 7 година, па и данас. Он јс био редован члан Српског Ученог ДрЈштва, а садјепочасни чдан Академије Наука; прави јечлан Хрватског Педагошко-Књижевног Збора и почасни -чдан нашег Учитељског Удружења. За свој неуморни рад оддикован је орденом Св. Саве III степена. Да споменемо овде и једну лепу одлпку Д-ра Бакића, којом може носдужити као идеадан пример државним сдужбеницима: за 30 година службе државне никад он није одсуствовао дуже од дееет дана. * И ако је у школи неуморно радио на свом редовном послу, Д-р Бакић .је стизао да се одужи и српској књизи и српској науци. Онје доста урадио сам; онје врдо много утицао да су и други радиди, особито његови многобројни ученици, те се с правом може рећи да је он, у истини, творац српске педагошке литературе. Истина, и пре њега јављадо се у нашој дитератури по које педагошко дедо, ади до њега није било системе у педагошким погдедима. Д-р Бакић је у нас први представник научне педагогике, коју је засновао немачки философ Ј. Ф. Хербарт. Он је одредио правац, којим се сада и којим ће се у будућности развијати српска педагогика. На педагошкој књижевности почео јо да ради 1869. год. Писао је педагошке чланке, рецензије и реФерате у разним дистовима као: у Шкодском Ллсту, Шкоди, Српској Народној шкоди, Просветном Гласнику, Учитељу, Наставнику, Новом Васпитачу, Шкодском Одјеку, Просвети, Делу, Босанској Види, Градини, Веи4зсће ХеНбзсћгШ-у 1иг аиз1аш1Ј8сће8 11п1етсћ18туе8еп и др. листовима и календарима.