Просветни гласник

22

просветни гласник

је каквих установа има Београд до са.да. Пролаз кроз нсзке улице и њихов чаробни изглед. 4. Околина Београда и знаменитости у околини као: Топчидер и његов значај, Манастир Раковида, Вањитко Брдо, Авала, Булбул-Дере, куда Београђани праве летње своје излете и шетње. 5. Народ у Србији. — У овом чланку износи се, укратко, борба Срба између два вековна непријатеља; карактер Срба и јуначка издржљивост ради одржања вере и имена, с напоменом неких одлика српских. 6. Укратко, — развитак трговине, заната и саобраћајна средства за трговину. Одмах за овим засебан чланчић: Београдска трговина. — Београд као центар свију установа у Србији, па центар и у трговини. Разни новчани заводи и њихов годишњи обрт. 7. Занати и индустрија, — где се, такође, износи развитак и напредак Београда у занатско-индустриском погледу, као и којих индустриских радња има. — После овога напоменуто је нешто и о томе, како стоји Београд у привредном погледу, и да он није место за привредне радове, али да није ни то пољо сасвим оставио, већ по могућству доста поклања пажње и иољској привредн преко Пољопривредног Друштва, које чини велике напретке, у привреди, у унутрашњости Србије. 8. ИГколе и просветне установе — у овом чланку назначено је каквих школа и других просветних установа има у Београду, почев од В. Школе па до основних школа. 9. Краљевско српско Министарство и имена свију министара, а разуме се и њихове слике, од којих је слика министра грађевина одвојена и остављена ири крају књиге с неким извињењем! После тога поменути су новчани заводи као: Народна Банка, њен ностанак, њен рад и годишњи обрт; Унрава Фондова — њен постанак и задатак; — Извозна Банка; Београдска Задруга. Иостанак њихов и годишњи обрт. — Сем ових дружинских завода сиоменуте су и неке приватне индустриске и Фабричке радње као: Фирма „ Јосиф Штајнлехер", којаје сазидала нови двор; „Бајлони и Синови" њихова индустриска радња; Прва Ткачка Фабрика г. Б. Жлвковића и њен значај. — Рибарска Бања и њено уређење. Осим ових има још неке краће белешке у виду огдаса, као: Борђе ВајФерт, индустријалац; Фабрика Враће Гођевац и Фабрика сламних шешира. Сви ови чланци и описи нроткани су са 85. лепих и разних слика. Тако: Слика Карађорђа и Краља Петра с ио,)ОДнцом; слике свију садањих министара и других неких личности од положаја, међу којима има и таквих слика људи, за које не знају ни сами писци зашто су их ту уврстили и означили их као знатне људе, а зна се да су то сасвим обични грађани, као и друти који нису ушли у овај Албум! — Даље, сликама су представљени: Краљевски двор у 6 разних слика; неке главније улице града Београда и доста других знатнијих зграда н Фабрика у Београду, а неколико и ван Београда. Писци овог Албума имали су лепу мисао, кад су приступили уређењу; њиме хоће да представе страном свету културни и трговачки напредак Београда, као центра Србије, а тиме мисле да покажу нашу државу, каквих напредака она има до сада. Лепа замисао и корисна, али је Д.лбум непотпун и не износи све оно, што би требадо ту показати. Требадо је, дакле, све обухватити, што има, не само Веоград него целу нашу Краљ. Србију. — Ово је требало, нарочито и с тога, попунити и дроширити, што је он на три језика оштампан и у страни свет, можда, већ послат. Из унутрашњости узета су 2—3 примера, а све