Просветни гласник

33

Г. Милетић је у својем уџбенику овако распоредио наставно градиво: Прво је изнео постанав ииена Европе и кратку историју отврића тога дела света, даље је изложио општи — физички део Европе. За тим је прешао на опис поједнних држава и то овим редом: I Велике државе, II Државе и III Државице. Само мени се чини, да би била боља и нрироднија овака подела Европе: Јужна, ередпа, источна, заиадна м северна Евроиа, па о сваком овом делу изнети у кратко оно што је најкарактеристичније (земљиште, воде, климу, Флору и Фауну, културу итд.) норедивши поједине делове но сличности и различности. После сваког кратког прегледа по овакој подели прелазило би се на опис нојединих држава, које долазе у дотпчни део Европе. Запазио сам ове неисправности: На стр. 31 каже г. Милетић за Волгу да је најбогатија водом река у Европи, а на стр. 42 вели за Дунав да је богатији водом од Волге. Ово једно поред другог не може онстати. На стр. 30 и 31 нетачан је израз Валдајска Лланина. Како то није нланина, ваљало је рећи Валдајска Узвишица. На стр. 36 стоји: Рига на ушћу реке Двине, а боље би било Дине како стоји у атласима и у другим уџбеницима. Кад већ г. Милетић помиње две Двине (стр. 30): северну и јужну, правилније би било да се рече место јужна заиадна Двина. На стр. 59 По извире на Монте Визу, а тачнше је исиод, на подножју тога виса. На стр. 116 стоји да је Снехета (2306 м.) највиши врх Скандинавског Полуострва. Међу тим кулминациона тачка тога полуострва је Галхеииг (СгаМћбрГд, 2604 м.Ј. На исгој страни место река Глом боље је река Гломен. Мосто Гајзир (стр. 114) боље би било рећи Гајзер, место Баданско Језеро (стр. 16, 39, 42) боље Боденско, место језеро Пајиус (етр. 32) боље Пејиус, као што је већ иначе усвојено. На стр. 109 и 110 стоји Жтрехт, а треба Утрехт, университетски град у Холандији. И ако мислим да сразмерна ошпирност уџбеника, намењеног за средњу школу, не може се сматрати за ногрешку, ипак држим да је земљопис г. Милетићев могао н требао да буде краћн. Нарочито је уочљива опширност у Тоиографији. Тако, топографија Немачке износи три и по штампана листа, топографија Велике Британије с Ирском скоро два пуна листа; топографија Француске лист и по итд. Држећи се наставног плана и програма г. Милетић је удесио распоред градива лепо и прегледно. При описивању појединих држава најпре долази физички по том политички опис. Обраћена је довољна пажња и на све гране материјалне културе, као: земљорадња, сточарство, рударство, индустрија, трговина и саобраћајна средства, после просвета и државно уређење. И ако је обим књиге у неколико већи од Карићевог Земљописа Европе, олет се изложено градиво, изостављајући понешто из ТопограФије, с одређеним бројем часова може прећи у III р. Језик је чист. (Јтил је местимице доста нејасан и тежак за ученнке, реченице су понегде и сувише развучене. Те стилистичке мане нарочито се огледају на стр. 28, 29, 56 и 87. Примера ради да наведем само ове: „као што Пиринеји одвајају Пиринејско Полуострво на северу од трупа европског тако исто одвајају Алпи Апенинско (или Италијско Полуострво), само што оно не додирује, као Пиринејско, Атлански Океан" (стр. 56). Још је тежн овај склоп реченични: „Да би се у делти у рукаву Сулини сав нанос, што га Дунав таложи, одстранио и пловидба за морске лађе до Браиле унацредила, створена је између седам држава (Русија, А-Угарска, Немачка, Франдрооветни глаоник, i. књ. 1. св., 1905. 3