Просветни гласник

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

цуска, Интдеска, Италија, Турска) и Руиуније „Дупавсш Комжмја" , са сизереним правима а седиштеи у Галцу", (стр. 87). Признајем да није дак носао: из богате и нрепуне ризнице разиоврсног геограФског материјала нрибрати, одабрати и у уџбеник унетн баш све оно што ученик III р. може савладати. У осталом, за то је ту паставннк, жша реч, коју не може заменити ниједан уџбеннк, па ма како био он саврнген. Заслуга је г. Милетића што је, служећи се богатом немачком литературом, са доста успеха постигао, да у свој уџбеник унесе одабран матери.јал. Технимка је израда врло добра, цена је уџбенику умерена. Мане, које сам овде навео, лако се могу отклоннти при новом нздању. Моје је мишљење, да се Земљоиис, трсЛа тига — Евроиа од г. Срећка А. Милетића, проФесора, може употребљавати као привремени уџбеник у средњим и стручним школама. У прилогу • . враћам послати ми примерак. Хонорар не тражнм. Захвалан сам Главном Просветном Савету на указном ми поверењу. 12. јула 1904. год. у Крагујевџу. Милож Марковић нроФесор РеФерат г. Петра Андрића гдаси: Г^аавном Просветном Савету Просветни Савет на своме 868. сасганку изволео је и мене одредити да прегледам Земљопис за средње и стручне школе — трећа књига Европа — од Срећка Милетића, и да о томе поднесем реФерат. Пнсац је отпочео излагање описа Евроие са познавањем овог континента, и мислим да је § 1. о нознавању Европе изложен одвише онширно за ученике, који су тек уписани у III. разред гимназије, а .још би било боље да је овај одељак дошао на крају књиге. У овом параграфу помнњу се Мелкартови стубови, Сили Острва, Грди су средили нагомилани геограФ. материјал. помнње се Питија (Пнтеас), који се „спушта" од Шетледских Острва (Туде) на југ и до ушћа Рајнина и т. д. Иије изостављен ни „секретар Велисарев" Прокопије нз Цезареје, ни германскн најамници (Херули), ни хришћански мисионари н др.уги по.јмови, нмена и називи, што нпје за утенике овога разреда, који то ни својим узрастом ни претходном спремом не могу разумети ни научити. Наставник би морао овај парагра® сасвим упростити и скратити, а ја налазим да наставник треба опширније да онисује и излаже ствари, а не да смањује обнм уџбеннка. Незгодно је употребљен израз „сиушта се", кад се то тиче мора, јер кад ее путује по мору, онда се спушта са хоризонта једне тачке, а у исти мах се путник пење на хорнзонат друге тачке. Израз сихЈШтати се употребљава се код река, планина и долина. У § 2. вели се да је Европа на срединн северне (копнене) нолутине. Овако збиља изгледа само онда, кад се погледа на карту, на којо.ј су представљена три северна континента, али се они могу и тако представити да на картн дође у средини Азија или Сев. Америка. Боље би било да је за Северни Гребен узета латитуда округло 71°. Код поменутих мореузина требало је поред наведеног броја етавити скраћено реч Ширипа, да се не би мислило на дужину ових мореуза. Даље се вели, да је Европа Британским Острвима у новом веку у вези са Америком, а у средњем веку са Фарскнм