Просветни гласник

3*

РАДЊА Г./1АВН0Г ПРОСВЕХНОГ САВЕТА

Осхрвима и Исландом. Ова бн реченица била нејасна за ученике, јер није иоменуто да ли ова острва лрема америчком континенту треба узети са гледишта геогр. положаја, или са гледишта тргов. веза и односа, што се одржава номоћу бродова. Потом се вели, да је Северно Ледено Море у везд између Скандинавије н Исланда са Атланским Океаном; а шта ће се са оним делом граниде између Исланда и Гренланда/ Иисац упоређује слив овога океана са пространством Индиског Океана, али доста нејасно, а ја мислим да ноређења нису од користи, кад збуњују и посао отежавају. Имало бн се доста заморнти писцу ове књиге и на језику. Тако се вели: лед спречава готово сваком саобраћају. На стр. 5. заграде су начиниле збрку, те се не види јасно, које су обале ниске, а које високе, а које су од њих још н стрмените. Овако површно описивање није за ученике и уџбеник, а није згодно ни говоритн о висини обала нре но што се ученици упознају са површином коина, са којом су обале у тесној и органској вези. Не бих употребио назив Немичко Жоре, јер око њега не етанују само Немци. Још на првим листовима види се да је овој књизи главна и највећа мана опширност. Тако су поменути незнатни заливн Доларт и Јаде. Овако незнатни објекти не могу стварно повећати ученичко знање. Нросторне односе не треба опширно описивати у уџбенику н на тај начин замарати ученичко памћење, кад се зна да је прва и најиреча брнга сваком наставнику, да при настави земљоииса постојано упућује ученике на њихов атлас. Многи градови помињу се на првим листовима ове књиге, а писац и сам зна, да то све није иређено у I. разреду. Увек се у настави мора поћн од онога што се зна, па тек потом долазити на нове ствари. Кад Балтичко Море садржи врло ^малу количииу соли, требало је рећи и зашто је то тако. Дубина код Виљемовог Канала могла је изостати, јер то не може имати интереса за ученике III. раз. У уџбенику не би требало да има више назива него у атласу, којим се ученицн служе. Назив Данско Полуострво не бих употребио, кад оно има свој назив Јатланд. У овој књизи врло често долазе заграде и под њима многи називи, који се не могу наћи у сваком ученичком атласу. Писац лепо каже да вода Средоземног мора садржи знатну количину соли, али није довољно само описивање ствари, него их ваља и објаснити. Написао бих Сујецки Канал, а не Суецки, Ђеновски, а не Џеновски, отока Дарданели, а не Дарданелска Отока, отока БосФор, а не Цариградска Отока. За иохвалу је, што су у ово.ј књизи леио и опширније описани океани и мора, који не служе само као морски путеви, но су људи и другим својим нотребама упућени на њих. У § 4. вели се да висинску разграну Евроне састављају висија и низија, место висије и низије. Висија се не дели на северну и јужну, јер у Европи не постоји једна висија као целина, која би планинама била издељена на мање делове. У Скандинавнји нема правих планииа, него је Тамо само једна Нространа и вшпе спљоштена планина, унраво висија — са растуреним брдима н бреговима. Не ностоји јужна висија као целина, па за то ни Алпи нису среднште овакве висије. Чињено је поређење измсђу европских река и река на другим континентима, али та ноређења нису јасна и потпуно пзложена (стр. 8.). Нејасна је и ова реченица: „И'долинама речним и пловидбом но њима (ваљда по рекама?) одржава се саобраћај у зап. Европи са свима светским странама до самог средишта". Исто је тако нејасна н реченица: „Еолико та мора отварају источну Европу бветокој трговини, толико се даље пловидбом речном наставл>а веза и са најудаљенијим местима".