Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Клима је у Европи доста изједначена, а не изједначена (стр. 8)...., те толли и влажни ветрови с Атланског Океана далеко лродиру и у саму унуграшњост. Овако је само иреко зиме и то је требало поменути, иначе би. се могло мислити, да и лети дувају с мора толли ветрови. Приморја.поред Средоземног Мора немају океанску климу, но је тамо клима друкчија, и може се звати медитеранска, или је требало само описати и објаснвти је, а назив ц не употребити. Помиње се балтичка кишн. област, а лод заградом иза тога наводе се земље око Источног Жора. Пропуштено је рећи каква је клима у унутрашн.ости Балканског Полуострва, Пиринејског Полуострва и у сливу средњег Дунава (стр. 9). На стр. 10. требало је рећи да у средоземној области велики део биљака има кожасто или сочно лишће, са чега лако могу поднети велику сушу за време лета. Плуто није име биљке; агаве а не агав, ако то није штампар. логрешка. Земљиште се крави, а не коинн. Флору арктичне области не чиие само маховине и лишаји, за то је требало уметнути реч всЉшом. Даиска, а не Данија. Реч милион скраћено се ншпе мил., а не милиј., или ју је требало написати целу. Птице пловуше, а не пловице. Кад се већ помињу природне тешкоће око вађења скандинавског гвожђа, онда је требало рећн да то поглавито долази од оскудице у каменом угљу (стр. 12). На стр. 13. вели се да је нроконан Сујецки Канал и пронађен морски пут за Индију. Овде је изостала реч краИи, те би се могло мислити да дотле није било никаквог морског пута за Индију. Потом се каже: „На главним желез. станицама у Лондону чека се обично на воз што долази ло 3—5 мин., а на всћим руским станицама по неколико сати! Ово поређење није згодно н јасно. Боље је написати Бреслава него Вратислава, јер су сад њени становвницн Немци. Код набрајања земаља и градова треба назити на ред, јер то олакшава памћење. Непажњом а упогрсбом заграде испало је да је Мала Азија дошла иза Сујецког Канала. Помињу се трансверзалне и оријенталне желез. пруге (стр. 13) што мислим да је много н прерано за ученике III. р. гимн. Кад се помињу Хрвати и Словенци, требало је поменути и Словаке. Написао бих Баски место Васки. Писац ове књиге много је ввше употребљавао заграде, но што је требало н смело да буде, а и овако се није постигло оно што се желело. Написао бих Мађари а не Маџари, као што се чује у обичном говору. Писац бн боље учинио да је у општем прегледу висинских односа онширније описао Алпе и поменуо главније алписке делове, него што је оставио да о томе говори при опису Аусгро-Угарске, која захвата само један део алписке области. Не бих написао: до далматинске границе на југу. На стр. 16. стоји, да је Аустро-Угарска по впсинској разграни у главном планинска земља (80°| о ). Ја не знам да ли писац у ових 80°/ о подразумева и висоравни у овој држави и брежуљке, кад је добивен овако велики пј оценат. Још и разумем кад се напмпе немачке средње планине, Француске средње планине, али на што називати чешке планине средњим? Ако се тамо мислило на положај планина, овде се ваљда неће мислити на њихову висину. Алпе је боље делити на западне, средње и источне него на заиадне и источне, зато, што се онда лакше издвајају алписки делови у Швајцарској, који би чинили средње Алпе, а источни Алпи припадали би политички Аустрији. При нрегледу источних Алпа узете су у помоћ двоструке заграде (стр. 16), које могу само у математицн да буду од користи и потребе, а у овом случају оне су лрегледу и излагању баш одузеле потребну јасноћу. Потом Је написано, ка.ко сунчева топлота и јаке кише мењају Фирн