Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

ногама не луните о патос, јер се онда и прашина диже, а то није добро за гушу и груди, за здравље наше. Пазите и стојећи, кад ја питам, да лепо дижете руку до образа! Коју сте песму лане највише волели и невали ? Ученици дижу руке. Наставник опет пази, да сви депо дигну само до образа. Кажи ти !. .. Остали спуштају руке. Неки опет дижу, да кажу другу. Кажи ти!... Још неки дижу, да кажу трећу и т. д. Добро. Хајдете да отпевамо „Благо нама тидама !" Само полако, овако:... и отпожети тихо, без викања. Ученици продужују. Кад се песма сврши, рећи им да седну. — Сад хоћу да вам кажем, да запамтите нешто у чему деца највише греше. То је шааутање и разговор на часу, за време предавања. Деца највише греше у томе, што не запамте, да у школи за све време предавања морају само да ћуте и да гледају у учитеља и у оно што он показује и слушају пгто он говори. А сме да говори само онај, кога он прозове. Јер шапућући и разговарајући не само што не пази оно дете које шапуће и разговара, него оно квари ред, па није онака тишина каква треба да буде у школи те да свако дете може чути и научити све лепо. Зато се добро чувајте од те грешке. Разговараћете само онда, кад вам ја одобрим, па и то нолако, без викања. — Сад ћу да вам покажем, како ћете да излазите наиоље и да улазите у школу. Сваког дана и сваког часа ви ћете улазити у школу и излазити на одмор на опет улазити у школу; па ако не научите лепо, ви ћете грешити, а то не сме да буде. То ја не волим, и онај који погреши мора да буде кажњен, а то није добро. Зато је боље да запамтите лепо па да не грешите. Изиђите вас двојица! (најмањих, који су и били напред). .. Станите овде код врата !... Само пазите да не разговарате! Изиђите сад вас двојица !. .. Станите до њих !... Сад вас двојица!. .. Станите иза њих!. .. И тако даље, док не изиђу сви, скоро као што су и били у реду. Сад пођите полако овуда по школи !... Деца подазе и шетају полако у кругу по школи, куда има места. Станите!... Сад ћу вас извести у двориште, али морате за мном овако полако, као што сте и овде но школи. Хајдете ! И учитељ их поведе, пазећи да нико ништа не говори. Кад их изведе у двориште, каже им да. стану. Добро сте изишли. Само је неко хтео на степеницама да падне. То не сме да буде. То је несмотреност, а ви треба добро да пазите. Једанпут је једно дете тако пало и сломшш руку. . . Особито ваља да пазите, да један другога не гурнете: јер је онда крив онај, који га гурне ... Сад ћу да вас пустим да се мало проиграте, и коме се иде напоље нек иде сад а да не пита иосле, те да излази из школе. А кад вас зовнем у ред, ви ћете опет доћи и стати овако као што стојите сад. Пустите се !. . . Тако је свршен нрви час и први одмор. Ученици се проиграју, а учитељ је непрестано међу њима и посматра игру њихову. Управо