Просветни гласник

52

ПРОСВЕТНИ ГЛАСИИК

посматра деду, ученике своје у игри њиховој. Јер их нигде боље не може познати него у игри. И он треба да их позна и то сад одмах. Еад је он међу њима, она не смеју ни викати много а камоди свађати се и тући. Све ће пред очима његовим ићи бдаже, угдађеније, уљудније и без иступа. Овом придиком боље је, да учитељ заподева с децом разговор иего игру. Има,ће ои довољно и времена и придике и за игру. Сад више нек их остави њиховој иницијативи, а он нек их посматра. Ту на првом одмору запазиће одмах оне маде несташке, с којима ће имати највише посда, сузбијајући њихову живост, као и оне непокретне меданходичне природе, које ће морати да буди и подстиче. Кад се сврши одмор, учитељ ће нозвати децу у ред и пазиће, да стану исто онако како су и изишда. Кад се потпуно умире и мадо одморе, онда ће им рећи: — Сад пазите добро, да не погрешите ! Сад не смете више да разговарате. А ако ко шта има да каже своме другу, он мора да шапуће, да се ништа не чу.је. А кад уђемо у шкоду и седнете на место и то престаје, као што сам вам казао. Хајдете за мном ! .. . И учитељ их уведе лодако у шкоду. Чим уђу, разидазе се на сво.ја места. Свака двојица иду заједно до свог места и седају. Учитељ гдеда и упућује децу, испраљајући где и у чему које погреши. Кад сва поседају како треба и настане потпун мир, он отпочиње овако: — Сем онога што сам вам мадо ире казао деца у шкоди највише греше још у томе, што трче по шкоди. И то је доиста највећа грешка. Кад дете и на пољу трчи много и брзо, није добро, јер може да падне и да се убије, а сем тога умори се, озноји се, па посде може да захдадни и озебе па да се разбоди. Ади кад трчи по шкоди, онда је много горе. Зато је то много већа грешка и кривица. У шкоди увек има ирашине доде на земљи, на поду. II ако посдужитељ чисти сваки дан, опет она остане но даскама, а особито између дасака и у рунама и пукотинама. Сем тога ми сваки дан, сваки пут кад с одмора уђемо у шкоду, уносимо по мадо прашине на ногама, и ако избришемо ноге тамо пред вратима. А ако неко дете заборави да избрише иди не избрише дено, онда још више. И кад та прашина стоји доде на поду, она није ништа шкодљива. Њу посдужитељ посде^почисти и — ништа није ни бидо. Ади кад деца трче по шкоди, бидо кад удазе, бидо кад издазе, бидо за време одмора, као што чине у неким шкодама : онда се та прашина дигне [горе, оде у ваздух, а тај ваздух ми удахњујемо, удишемо и уносимо у груди наше и њоме се трујемо. Лекари сућпфонашди, да у тој прашини има свакојаке нечистоте и зараза од разних бодештина. И кад то дође у нашу гушу иди груди, оно се помеша с нашом крвљу и отуда ми добијемо разне бодести. А водите ди ви да сте бодесни ?... (Одмах пазити, да не одговарају сви у гдас, него да депо дигну руке и да одговори једно). А воле ди родитељи